Bilten SMEITS-a #28
 
 

Издања СМЕИТС-а и у чувеној
београдској књижари „Геца Кон“

Књижару и издавачку кућу за српску и страну књижевност 1901. отворио је цењени издавач и књижар, оснивач и председник Удружења српских књижара, Геца Кон (1873–1941). У том простору су се окупљали водећи књижевници и интелектуалци са почетка века: Слободан Јовановић, Бранислав Нушић, Андра Гавриловић, Јаша Продановић, Божидар Кнежевић, Милош Црњански и многи други.

Књижару на почетку рата стрељаног Геце Кона наслеђује 1944. године Просвета, која постаје највећа издавачка кућа у тадашњој Југославији. У најбољим годинама издаваштва објављивала је у просеку сваког дана по једну књигу, а некада и више од једне. Нема иоле значајнијег писца у прошлом веку који није бар једно своје дело објавио у тој издавачкој кући. На челу Просвете, на дужности директора и у њеном уређивачком одбору били су многи познати југословенски писци.

Назив "Просвета" књижара има до 1990, када опет постаје књижара „Геца Кон“, која је 2009. роглашена културним спомеником.

Однедавно се на полицама књижаре „Геца Кон“, у Кнез Михајловој улици број 12, у Београду, могу наћи и изабрана СМЕИТС-ова издања. У њој се књиге продају по пуној цени, док продаја издања са чланским и студентским попустом остаје код издавача.


4. МКОИЕЕ

Министарство рударства и енергетике Републике Србије, програмски покровитељ овогодишње конференције, 13. juna 2016. је објавило три уредбе: Уредбу о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача и произвођача електричне енергије из обновљивих извора електричне енергије, Уредбу о подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновЉивих извора и из високоефикасне комбиноване производње електричне и топлотне енергије, као и Уредбу о уговору о откупу електричне енергије.

Ако имате питање или предлог у вези са овим трима уредбама, доставите их Организатору електронским путем и учествујте у раду 4. МКОИЕЕ.


Позив за достављање предлога за доделу признања Друштва за КГХ

Друштво за КГХ Србије сваке године додељује Плакету „КГХ“ појединцима који су вишегодишњим радом у струци КГХ остварили изузетне резултате у производњи, пројектовању, одржавању и унапређењу, научном истраживању.

Медаљу „КГХ“ Друштво за КГХ додељује појединцу – аутору или групи аутора изузетно успешног дела из области КГХ изведеног у Србији или ван ње, а завршеног пре године додељивања. Медаља „КГХ“ може припасти и предузећу или институцији чија је делатност везана за струку КГХ.

Извод из „Правилника о избору почасних и заслужних чланова и додели осталих признања СМЕИТС-а и друштава и стручних секција у саставу СМЕИТС-а који нису правна лица“ можете прочитати на сајту СМЕИТС-а, а списак досадашњих добитника Плакете „КГХ“ и Медаље „КГХ“ можете погледати на сајту Друштва за КГХ.

Управни одбор Друштва вас позива да своје предлоге за овогодишње кандидате за Плакету и Медаљу пошаљете на е-адресу Друштва за КГХ најкасније до понедељка, 31. октобра 2016. године. О вашим предлозима ће одлучивати жири за доделу награда, у саставу Живојин Перишић (председник), Милован Живковић, Марија С. Тодоровић, Драгомир Шамшаловић и Владан Галебовић. Награде ће бити уручене за време свечане вечере у оквиру 47. конгреса о КГХ, 1. децембра 2016, а извештај жирија са сликама доделе признања биће објављен у првом броју часописа „КГХ“ у 2017. години.

Управни одбор
Друштва за КГХ


Ulaganje u vetroparkove

Vlada Srbije konačno je usvojila podzakonske akte koji investitorima omogućavaju da grade vetroparkove u Srbiji. Iako se na nju čekalo godinu i po dana, Uredba o povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora predviđa ugovore između EPS i investitora, ali i same banke koja će kreditirati firme.

Ova odredba mogla bi da u našu zemlju „dovede“ čak milijardu evra investicija za energiju dobijenu iz vetra, a prvi na redu je vetropark „Čibuk“ u Kovinu, snage 158 megavata. Investicija od 290 miliona evra planira se za proleće 2017. godine. Lopta je sada prebačena na strane banke koje treba da odluče da li će finansirati projekte u Srbiji. Finansijske ustanove, EBRD, Američki investicioni fond i investitori upravo su bili najveći zagovornici usvajanja ovih akata.


Пројекат CoolHeating

Циљ Пројекта CoolHeating је подршка развоју тржишта малих модуларних система за грејање и хлађење на бази обновљивих извора енергије у градовима и општинама Југоисточне Европе. Достизање овог главног циља у конкретном пројекту биће остварено кроз трансфер знања и заједничке активности партнера из држава у којима постоје добри примери из праксе (Аустрија, Данска и Савезна Република Немачка) и држава које нису достигле висок ниво развоја у овој области (Хрватска, Словенија, Македонија, Босна и Херцеговина и Србија). Крајњи резултат биће довођење пројеката малих модуларних обновљивих система даљинског грејања и хлађења у прединвестициону фазу у 5 градова и општина корисника пројекта.

Позивно писмо у вези са могућим учешћем у активностима Пројекта
можете преузети
овде.


И даље има дилема око руског гаса

Иако је прошло пола године откако је гасовод „Јужни ток“ „отказан“, нема никаквог напретка у налажењу нових решења за снабдевање централног дела Европе руским гасом у случају прекида испорука гаса преко Украјине. Први пут је упућена отворена претња да ће, уколико се недоследности у вези са пројектом „Јужни ток“ наставе и са „Турским током“, уследити тотални прекид испорука руског гаса Европској унији! Њу је 23. априла на једној конференцији о гасу у Берлину упутио Алексеј Милер, први човек „Гаспрома“. Антимонополске власти ЕУ крајем априла су оптужиле руску компанију за злоупотребу доминантне позиције у Пољској, Немачкој и шест земаља источне Европе.


Стратегија развоја обновљивих извора енергије у Немачкој

Немачка холдинг компанија E•ON ангажовалa је водеће светске инвестиционе банке „Morgan Stanley“ и „JP Morgan Chase & Co.“ за саветнике у стратешком послу постепеног издвајања послова производње електричне енергије из фосилних извора. Реч је о електранама чија је вредност процењена на 17 милијарди долара. E•ON је крајем прошле године најавила планове раздвајања компаније, уз издвајање електрана на фосилна горива у одвојену фирму, док би се матична фирма усмерила на обновљиве изворе енергије. Реорганизација је одговор на оријентацију Немачке на обновљиве изворе, након одлуке кабинета Ангеле Меркел да се крене са постепеним гашењем нуклеарки. Нова компанија, која би требало да се формира за две године, усмерила би се на производњу електричне енергије из конвенционалних електрана и хидроелектрана, као и на трговину енергијом и на тај начин би E•ON остала пословима везана за обновљиве изворе енергије, дистрибуцију енергије и послове услуга потрошачима. 


Vetroturbine u Kostolcu

Studija opravdanosti za izgradnju vetroparka u Kostolcu trebalo bi da bude završena u oktobru a zatim će uslediti druge pripremne aktivnosti, rekao je glavni rukovodilac projekta u Elektroprivredi Srbije (EPS), Predrag Đorđević.

Do sada je u okviru priprema izabran lokalitet i urađeno pozicioniranje vetroturbina, ali i analiza uticaja na ptice i slepe miševe na mestu budućeg vetroparka. Prema prethodnoj studiji opravdanosti, ukupna potencijalna površina vetroparka je oko 50 kvadratnih kilometara a na tom prostoru je moguće izgraditi vetropark od 20 turbina ukupne instalisane snage od 50 do 60 megavata.

Đorđević je rekao da nakon dokazivanja opravdanosti izgradnje i izrade generalnog projekta sledi izrada tenderske dokumentacije za nabavku opreme i radova, prenosi časopis EPS Energija. Prema njegovim rečima, na lokaciji su sprovedena istraživanja i obavljeni detaljni proračuni kako bi se vetropark najefikasnije konfigurisao, što je bio višegodišnji proces.

Predviđeno je da vetropark bude u Istočnoj Srbiji, na prostoru Kostolačkog basena uglja, na oko 90 kilometara od Beograda, a potencijalni lokaliteti za izgradnju vetroparka su napušteni rudarski objekti i spoljna odlagališta jalovine.

Prema prethodnoj studiji opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje vetroparka u Kostolcu, ukupna potencijalna površina vetroparka je oko 50 kvadratnih kilometara, dok su parcijalne površine konkretnih lokacija vetroparka znatno manje i kreću se od 1,5 do 10 kvadratnih kilometara.

Radni vek vetoparka projektovan je na 20 do 25 godina, a karakteristike terena ukazuju na veoma povoljan izbor lokacije. Pri tom, zemljištem, koje je svojina države, upravlja EPS, odnosno ogranak TE-KO Kostolac, tako da ne postoji problem vlasništva. 


Обновљиви извори енергије повећавају учешће у производњи електричне енергије

Најновије објављене студије показују да су у 2015. години, обновљиви извори енергије достигли скоро једну четвртину глобалних производних капацитета електричне енергије. Према извештају REN21 (Renewable Energy Policy Network for the 21st Century), укупни обновљиви енергетски производни капацитети електричне енергије повећани са 1701 GW у 2014. години на 1849 GW у 2015, што чини годишње повећање од 9% и достиже 23,7% производних капацитета електричне енергије у свету. Највећи проценат повећања нових производних капацитета од 28% забележен је у области сунчеве енргије и фотонапонских ћелија.

Иначе, 2015. година је била изузетно повољна за обновљиве изворе енергије. Споразуми постигнути на нивоу влада најмоћнијин земаља Г7 и Г20 допринели су да се убрзају улагања и приступ обновљивим извора енергије и да се унапреди енергетска ефикасност. И Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила програм са циљем постизања одрживог развоја и производње одрживе енергије приступачне свима (SDG 7 – Sustainable Development Goal).

Све је то довело до највећег пораста капацитета обновљивих извора енергије до данас, упркос драматичном паду цена фосилних горива на глобалном нивоу и субвенцијама које су произвођачи добијали од стране држава. Истовремено је забележен спорији раст обновљивих извора енергије у сектору грејања и хлађења.

Ж. П. 


Кина повећава производњу батерија за складиштење електричне енергије

Кина ће ускоро добити највеће постројење на свету за складиштење електричне енергије. Велико постројење, на полуострву Далиан у североисточној Кини, обезбедиће неутралисање вршне потрошње електричне енергије, нужно напајање потрошача, стабилност мреже и боље управљање потрошњом електричне енергије.

Према подацима америчког Министарства за енергетику, до сада највеће слично постројење са батеријама за складиштење електричне енергије постоји у Јапану. Опремљено је натријум-сумпор батеријама (излазне) снаге од 50 мегавата (300 MWh номиналног капацитета). Највеће постројење у развоју је вршна електрана у Калифорнији, снаге 100 MW (капацитета 400 MWh) која ће користити још увек недефинисану технологију батерија.

За кинеско постројење компанија UniEnergy Technologies у сарадњи са компанијом Rongke Power, која ће инсталирати постројење за складиштење електричне енергије снаге 200 MW (800 MWh) и пустити га у погон, предвиђене су батерије Rongke Power на бази електролита са ванадијумом. Батерије користе пар спољних резервоара за складиштење електролита који се полако пумпа у групе електрохемијских ћелија где се врши хемијска реакција и ствара електрична енергија. Капацитет складиштења електричне енергије може једноставно да се повећа коришћењем већих резервоара са електролитом.

Ж. П. 


Програм сарадње науке и привреде

Програм сарадње науке и привреде, представљен током јуна, спроводи Фонд за иновациону делатност, а финансирају га Европска унија са 2,4 милиона евра и Република Србија са 1 милионом евра, док 1 милион евра долази из приватног сектора. Осмишљен је уз техничку помоћ Светске банке, такође из средстава Европске уније.

Сврха Програма је подстицање сарадње између приватних предузећа и јавних научноистраживачких организација у Србији, како би се кроз заједничке развојне пројекте створили иновативни производи, услуге и технологије са тржишном применом. У оквиру овог програма, Фонд ће обезбедити бесповратна средства у износу до 300 000 евра по пројекту.


Zeleni krovovi u Parizu

Prema novom zakonu, krovovi novih zgrada u komercijalnim zonama svih francuskih gradova moraju delom biti prekriveni biljkama ili fotonaponskim panelima. Zeleni krovovi imaju efekat izolacije, smanjuju količinu energije potrebne za grejanje zimi i hlađenje leti. Oni takođe zadržavaju kišnicu, pa omogućavaju pticama da saviju gnezda u urbanoj džungli, kažu ekolozi koji su učestvovali u izradi zakona. Amandmanom je uvedena i mogućnost da se umesto biljkama deo krova prekrije solarnim pločama. Zeleni krovovi su popularni u Nemačkoj i Australiji. Toronto u Kanadi je sličan zakon o zelenim površinama na krovovima stambenih i industrijskih zgrada usvojio 2009. godine. 


Vetar u BiH

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine dala je prethodne saglasnosti Federalnom ministarstvu energije, rudarstva i industrije za izdavanje energetskih dozvola za gradnju tri vetroparka ukupne snage 138 megavata. Tako je saglasnost data JP „Elektroprivreda BiH“ za izgradnju vetroelektrane „Podveležje“ instalirane snage 48 MW (16×3 MW), planirane godišnje proizvodnje električne energije od 119,8 miliona kilovat-sati, čija izgradnja je predviđena na lokalitetu Podveležja na području Mostara. Druga saglasnost data je za izdavanje energetske dozvole privrednom društvu „Koncig“ iz Posušja za izgradnju vetroelektrane „Debelo brdo“ instalirane snage 54 MW (18×3 MW), planirane godišnje proizvodnje električne energije od 120-150 miliona kWh, čija se gradnja planira na lokalitetu Debelo brdo, na području opštine Kupres. Treća saglasnost data je „F. L. Wind“ iz Tomislavgrada. 


Kostarika sve više koristi obnovljive izvore energije

Ova zemlja Južne Amerike od početka godine koristi energiju isključivo iz obnovljivih izvora. Glavni razlog je povećana količina padavina u prva tri meseca ove godine koja je omogućila znatno povećanje proizvodnje energije iz hidroelektrana. Prošle godine od ukupne proizvedene energije 80 odsto je bilo proizvedeno iz hidroenergije, dok je oko 10 odsto proizvedeno iz geotermalne energije. Ostalo pokrivaju energija sunca i vetra. Zahvaljujući klimatskim uslovima koji obiluju padavinama za pokretanje hidroelektrana, i velikom broju vulkana koji omogućavaju korišćenje geotermalne energije, ova zemlja je najavila gradnju novih elektrana na obnovljive izvore energije tako da treba očekivati da bi u budućnosti mogla da ostvari zacrtani cilj a to je da postane CO2 neutralna zemlja do 2021. godine i da koristi isključivo zelenu energiju, kao i da ne eksploatiše nalazišta uz obalu. 


Prijava i odjava

Ažurirajte svoje podatke u našoj listi. Vaša ažurnost će nam pomoći da
Bilten uvek stigne na pravu adresu. Hvala na poverenju. 
Vaše podatke nikako nećemo namerno ustupiti niti prodati trećoj strani.
Koristićemo ih samo za predstavljanje aktivnosti SMEITS-a i njegovih društava.

Prijavite se za Bilten SMEITS-a.

Ažurirajte svoje podatke.

Prosledite Bilten prijatelju [FORWARD]

Odjavite se sa naše liste.

Učlanite se u SMEITS
Pročitajte naš poziv u članstvo, popunite pristupnicu,
uplatite članarinu i postajete član SMEITS-a. 

Ako ste stari član, uplatite članarinu i svakako nam
javite promenu svojih podataka.
veza na Facebook stranu SMEITS-a veza na Linkedin stranu SMEITS-a
Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS)
Kneza Miloša 7a/II, 11000 Beograd
www.smeits.rs
© 2016 Sva prava zadržana.