Gasifikacija ostataka biomase za proizvodnju električne energije

Tehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4Tehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaska kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaska