Uticaj hlađenja u klimatizaciji u Sloveniji na TEWI

##plugins.themes.bootstrap3.article.sidebar##

PDF
Objavljeno Jan 6, 2017

##plugins.themes.bootstrap3.article.main##

Janko Remec
Fakulteta za strojništvo, Aškerčeva 6, 1000 Ljubljana, Slovenija

Apstrakt

Dokumenta koja je potpisalo nekoliko država o smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, zahtevaju aktivnosti u cilju smanjenja emisija tih gasova, uprkos očekivanom industrijskom rastu. Države su razvile sopstvene strategije za proizvodnju i korišćenje energetskih izvora. Nasuprot tome, očekivano povećanje standarda i roba znatno uvećava broj rashladnih i klimatizacionih uređaja koji se koriste naročito za hlađenje objekata tokom leta. U Sloveniji je u 2003. godini vrednost ukupnog ekvivalentnog uticaja na globalno zagrevanje (engl. TEWI) za hlađenje u klimatizaciji bila 756 900 tona CO2. Zbog kratkog perioda pogona, udeo korišćene elektroenergije u TEWI izneo je samo 47,8%. Do 2014. godine očekuje se povećanje kapaciteta hlađenja za klimatizaciju od 52%. Uprkos tome, predviđa se povećanje vrednosti TEWI od blizu 18%.

##plugins.themes.bootstrap3.article.details##

Kako citirati
REMEC, Janko. Uticaj hlađenja u klimatizaciji u Sloveniji na TEWI. KGH – Klimatizacija, grejanje, hlađenje, [S.l.], v. 36, n. 2, p. 27-30, jan. 2017. ISSN 2560-340X. Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/kgh/article/view/1067>. Datum pristupa: 17 apr. 2026
ABNT APA BibTeX CBE EndNote - EndNote format (Macintosh & Windows) MLA ProCite - RIS format (Macintosh & Windows) RefWorks Reference Manager - RIS format (Windows only) Turabian
Broj časopisa
God. 36 Br. 2 (2007): KGH
Sekcija
Tematski članci
Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.

Reference

[1] Calm, J. M., Emissions and environmental impacts from air – ‘conditioning and refrigeration systems, International Journal of Refrigeration, Vol. 25, No.3, 2002, pp. 293 – 305.
[2] *** Council of the European Union 2004, Proposal for a regulation of the European parliament and of the council on certain fluorinated greenhouse gases, 13630/04.
[3] Kruse, H., Refrigerant use in Europe, ASHRAE Journal, Vol. 37, No. 9, 2000, pp. 16 – 24.
[4] McCulloch, A., Future consumption and emissions of hydrofluorocarbon (HFC) alternatives to CFSs: comparison of estimates using top – ‘down and bottom – ‘up approaches, Environmental International, Vol. 21, No. 4, 1995, pp. 353 – 362.
[5] Remec, J., B. Cerkvenik et al., Ocena vrste in količine plinov, ki vplivajo na klimatske spremembe in se kot hladiva nahajajo v stacionarni opremi v Republiki Sloveniji (in Slovene), Report, Društvo SDHK, Ljubljana, 2003.
[6] *** RS МОРЕ 2004, Statistični letopis energetskega gospodarstva Republike Slovenije 2003 (in Slovene). Ministry for environment, Report, Maribor, Slovenija.