Vazdušno nepropusna zgrada – Od projektnog koncepta do ostvarenih karakteristika

Apstrakt

U današnje vreme, zbog sve bolje toplotne izolacije zgrada, utrošak energije za pogon i dogrevanje vazduha za provetravanje znatno premašuje energiju za pokrivanje transmisionih gubitaka toplote kroz građevinski omotač zgrade. Rekuperatori toplote, sistemi za provetravanje sa promenljivim protokom vazduha i slični uređaji neka su od tehničkih rešenja kojima se može značajno smanjiti utrošak energije za provetravanje. Prilikom prikaza efikasnosti takvih mera obično se podrazumeva da je protok vazduha kroz zgradu baš onakav kakav se predviđa u proračunu. To je redak slučaj u praksi s obzirom na uvek prisutan, mada neželjen, sistem za "provetravanje" – putem infiltracija vazduha kroz procepe u zidovima, krovovima i podovima. Prisustvo tog paralelnog sistema za provetravanje košta – zbog povećanja troškova za dogrevanje infiltriranog vazduha, a često i mnogo više time što otežava planirano kretanje vazduha kroz zgradu. U ovom radu su prikazane četiri mere za smanjenje utroška energije za grejanje u zgradama gde se vazdušna propustljivost zgrade mora(la) uzeti u obzir prilikom izdavanja konačne ocene za efikasnost. Svi primeri su uzeti iz projekata u kojima sam učestvovala u poslednjih nekoliko godina. Moja uloga u svakom od njih je bila da, putem proračuna, pronađem ili objasnim uzrok zbog koga se određena ispitivana metoda nije pokazala dovoljno efikasnom, ili je dovela do nekih drugih komplikacija. Napominjem da su svi primeri iz švedske prakse, s obzirom da je to okruženje u kome trenutno radim; međutim, većina zaključaka se lako može uopštiti i primeniti i na neka druga podneblja.