Određivanje korelacije između toplotnog kapaciteta i osnovnih termodinamičkih veličina stanja primenom diferencija drugog reda
##plugins.themes.bootstrap3.article.sidebar##
##plugins.themes.bootstrap3.article.main##
Apstrakt
U radu je, polazeći od osnovnih zakona termodinamike i karakterističnih funkcija napisanih u diferencijalnom obliku, koristeći osobine funkcija više promenljivih, izvedena diferencijalna jednačina zavisnosti specifičnog toplotnog kapaciteta od osnovnih termodinamičkih veličina stanja u opštem obliku. Izvedena diferencijalna jednačina drugog reda, rešena je metodom numeričkog diferenciranja, odnosno primenom integralnog računa, pri čemu je dobijeni izvod zamenjen konačnim diferencijama drugog reda. Diferencije drugog reda dobijene su na bazi diferencija prvog reda. Jednačina je primenjena na jednom karakterističnom primeru iz prakse u oblasti realnih gasova. Rešenje jednačine, koje predstavlja zavisnost specifičnog toplotnog kapaciteta od pritiska, na efikasan način, dobijeno je preko tablica diferencija, sastavljenih na osnovu termodinamičkih tabela za određeni uži temperaturni interval. Tačnost dobijenog rešenja proverena je analitičkim obrascem koji je izveden na bazi aproksimacije izvoda funkcije. Na kraju rada su date mogućnosti primene izvedene zavisnosti u oblasti termodinamike realnih gasova i para.
##plugins.themes.bootstrap3.article.details##
Reference
[2] Baehr, H.,D., Thermodynamik (3. Aufl), Springer-Verlag, Berlin, 1973.
[3] Michael, J. M. Howard N. S., Fundamentals of Engineering Thermodynamics, Wiley, New York, 1999.
[4] Doering, E., H. Schedwill, M. Dehl, Grundlagen der Technischen Thermodynamik (5. Aufl.), Teubner, Stuttgart, 2005.
[5] Литвин, А. М., Техническая термодинамика, Госенергоиздат, Москва, 1983.
[6] Đorđević, B., V. Valent, Š. Šerbanović, Termodinamika sa termotehnikom, TMF, Beograd, 2007.
[7] Kozić, Đ., Termodinamika – inženjerski aspekti, MF, Beograd, 2009.
[8] Bejan, A., Advanced Engineering Thermodynamics,John Wiley and Sons, New York, 1997.
[9] Wood, B., Application of Thermodynamics, Addison – Wesley Publishing Company, London, 1982.
[10] Sander, S., Chemical and Engineering Thermodynamics, John Wiley and Sons, New York, 1999.
[11] Szargut, J., Thermodynamika, PWN, Warszawa, 1988.
[12] Kortüm, G., Einführung in die Chemische Thermodynamik, Verlag Chemie, Weinhcim, 1981.
[13] Judajev, B., Tehničeskaja termodinamika, Teploperedača, VŠ, Moskva, 1988.
[14] Marguand, C., Thermofluids, An Integrated Approach to Thermodynamics and Fluid Mechanics Principles, John Wiley and Sons, New York, 1994.
[15] Вукалович, М. П., Таблици термодинамических својств вади и водянова пара, Госенергоиздат, Москва, 1983.
[16] Allendoerfer, C. B., C. O. Oakley, Principles of mathematics, VDK, London, 1983.
[17] Hardy, G. H., A course of pure mathematics, Cambirdge, 1980.
[18] Mitrinović, D., Funkcije više promenljivih, Naučna knjiga, Beograd, 2002.
[19] Merrit, F. S., Applied Mathematics in Engineering Practice, McGraw Hill, New York, 1970.
[20] Ljaško, N. N., Matematičeskij analiz v primerah, VŠ, Kijev, 1972.
[21] Kudrjavcev, L., Matematičeskij analiz, VSK, Moskva, 1989.
[22] Fihtengolc, G., Kurs diferencilnogo i integralnogo isčislenija, Fizmatgiz, Moskva, 1992.