Prevazilaženje razlike između stvarne i proračunate energije grejanja modeliranjem fonda stambenih zgrada metodom odozdo naviše (bottom-up)

Apstrakt

Stambene zgrade su u središtu evropskih i nacionalnih napora za ostvarenje ciljeva u pogledu energije i emisije nametanjem strožih propisa za nove zgrade i podsticanjem transformacije postojećih zgrada, kako bi zadovoljile više standarde energetskih karakteristika. Modeli građevinskog fonda se obično koriste za procenu različitih mera energetske efikasnosti, za kvantifikovanje njihovog uticaja na smanjenje upotrebe energije u cilju postizanja nacionalnih ciljeva i za određivanje nacionalnih politika.
Međutim, razne studije su pokazale da postoji razlika između proračunskog i stvarnog korišćenja energije u zgradama. U radu je detaljno izložen metod za prilagođavanje predviđanja modela kako bi se dobile realnije procene korišćenja energije. U tom pristupu se koriste podaci iz sertifikata o energetskoj efikasnosti da bi se dobili jednostavni empirijski faktori prilagođavanja (definisani kao odnos stvarnog i proračunskog korišćenja energije), dopunjeni dokazima iz kratke ankete sa terena za kvantifikovanje uticaja promene u ponašanju stanara i uloge ljudskog faktora u korišćenju grejanja prostora koje odstupa od normativnih proračunskih pretpostavki. Rezultati iz sertifikata ukazuju da je u proseku granična vrednost korišćenja energije u porodičnoj kući 48% manja od proračunate, a 44% za kuće u kojima živi više porodica. Rezultati iz anketa sa terena koje su sprovedene da bi se kvantifikovala odstupanja od standardnih radnih uslova korišćenih u normativnim proračunima (npr. manji broj sati rada i niže podešene temperature u prostorijama, grejanje manjih površina stambenog prostora) daju nižu granicu od 68% kao konzervativnu procenu stvarnog korišćenja energije.