Razvoj sistema hlađenja hrane u Jugoslaviji (II)
##plugins.themes.bootstrap3.article.main##
Apstrakt
Posebna pažnja obraćena je na okolnosti pod kojim je nastao i vođen Carinski rat (1906-1911), objavljen 23. januara 1906. godine od strane carske i kraljevske Austro-Ugarske monarhije susednoj Kraljevini Srbiji.
Ukratko su pomenuti značajni podaci iz biografije Đorđa Stanojevića, pionira izgradnje sistema hlađenja na području Jugoslavije i prvog rektora Univerziteta u Beogradu. Utvrđen je ispravan i zatim međunarodno priznat pravilan redosled osnivanja nacionalnih komiteta hlađenja, pri čemu je prvi takav komitet na svetu organizovan 19. maja 1908. godine u Beagradu.
Navedeni su događaji između dva svetska rata, kao i razni pritisci na Jugoslaviju posle maja 1945. do uključivo 1948.
##plugins.themes.bootstrap3.article.details##
Kako citirati
SIMONČIĆ, Joško.
Razvoj sistema hlađenja hrane u Jugoslaviji (II).
KGH – Klimatizacija, grejanje, hlađenje, [S.l.], v. 20, n. 4, p. 46-52, nov. 2017.
ISSN 2560-340X.
Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/kgh/article/view/3271>. Datum pristupa: 12 sep. 2024
Broj časopisa
Sekcija
Istorijat KGH
Reference
[12] Ćorović, V.: Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Državna štamparija, Beograd, 1936., str. 29.
[13] Idem, str. 62, 63.
[141 Idem, str. 75.
[15] Idem, str. 90.
[16] Thevenot, R.: Essai pour une historie du froid artificiel dans le monde, Institut International du Froid, Paris, 1978, str. 162.
[17] Stanojević, Đ. M.: Industrija hladnoće. Izd. O deljenja za trgovinu, radinost i saobraćaj, Beograd, 1909, str. 146.
[18] Idem, str. 4.
[19] Idem, str. 150.
[20] * * *: Dragocenu dokumentaciju o tome posedovao je prof. Đ. Stanojević, odnosno njegov sin, dipl. inž. elektrotehnike. Njega je tokom 1951. 1955. i narednih godina u stanu na Dedinju posećivao J. Simončić i imao neposredan uvid u privatnu zbirku knjiga, planova i dokumenata prof. Đ. Stanojevića.
[21] * * * : Un demi-siec1e d'activities frigorifiques internationales 1908-1958. Institut International du Froid, Paris, 1958, str.10-11.
[22] Thevenot, R.: op. cit., str. 159.
[23] Kidrič, B.: Podoci Reparacione komisije potvrđuju nepravdu koja se čini Jugoslaviji u pogledu reparacija, sabrana dela, knjiga III, Kultura, Beograd, 1966.
[24] * * *: 19. mart 194R. godine za komuniste je značajan datum jer obeležava stogodišnjicu obnarodovanja Manifesta Komunističke partije. Naime, 19. marta 1848. godline oko 1.000 primeraka Manifesta iz Londona dostavljeno je Centralnoj upravi Saveza komunista u Parizu.
Istog dana su, jednostavno rečeno, razgrabljeni, odnosno Manifest je zaista neposredno obnarodovan.
27. marta 1941. godine isteklo je 7 godina od puča izvršenog 27. marta 1941. godine u Beogradu i širom Jugoslavije, kojim je poništen pakt o prilasku Jugoslavije Silama koji je potpisan 25. marta 1941. godine u Beču. 28. juna 1389. godine izgubljena je bitka na Kosovu. Taj poraz: prihvaćen je u srpskom narodu kao pobuda za borbu i ustanak protiv porobljivača i slavljen je na Vidovdan, tj. 28. juna svake godine.
[13] Idem, str. 62, 63.
[141 Idem, str. 75.
[15] Idem, str. 90.
[16] Thevenot, R.: Essai pour une historie du froid artificiel dans le monde, Institut International du Froid, Paris, 1978, str. 162.
[17] Stanojević, Đ. M.: Industrija hladnoće. Izd. O deljenja za trgovinu, radinost i saobraćaj, Beograd, 1909, str. 146.
[18] Idem, str. 4.
[19] Idem, str. 150.
[20] * * *: Dragocenu dokumentaciju o tome posedovao je prof. Đ. Stanojević, odnosno njegov sin, dipl. inž. elektrotehnike. Njega je tokom 1951. 1955. i narednih godina u stanu na Dedinju posećivao J. Simončić i imao neposredan uvid u privatnu zbirku knjiga, planova i dokumenata prof. Đ. Stanojevića.
[21] * * * : Un demi-siec1e d'activities frigorifiques internationales 1908-1958. Institut International du Froid, Paris, 1958, str.10-11.
[22] Thevenot, R.: op. cit., str. 159.
[23] Kidrič, B.: Podoci Reparacione komisije potvrđuju nepravdu koja se čini Jugoslaviji u pogledu reparacija, sabrana dela, knjiga III, Kultura, Beograd, 1966.
[24] * * *: 19. mart 194R. godine za komuniste je značajan datum jer obeležava stogodišnjicu obnarodovanja Manifesta Komunističke partije. Naime, 19. marta 1848. godline oko 1.000 primeraka Manifesta iz Londona dostavljeno je Centralnoj upravi Saveza komunista u Parizu.
Istog dana su, jednostavno rečeno, razgrabljeni, odnosno Manifest je zaista neposredno obnarodovan.
27. marta 1941. godine isteklo je 7 godina od puča izvršenog 27. marta 1941. godine u Beogradu i širom Jugoslavije, kojim je poništen pakt o prilasku Jugoslavije Silama koji je potpisan 25. marta 1941. godine u Beču. 28. juna 1389. godine izgubljena je bitka na Kosovu. Taj poraz: prihvaćen je u srpskom narodu kao pobuda za borbu i ustanak protiv porobljivača i slavljen je na Vidovdan, tj. 28. juna svake godine.