Razvoj sistema hlađenja hrane u Jugoslaviji (II)
##plugins.themes.bootstrap3.article.sidebar##
Objavljeno
Nov 25, 2017
##plugins.themes.bootstrap3.article.main##
Apstrakt
Posebna pažnja obraćena je na okolnosti pod kojim je nastao i vođen Carinski rat (1906-1911), objavljen 23. januara 1906. godine od strane carske i kraljevske Austro-Ugarske monarhije susednoj Kraljevini Srbiji.
Ukratko su pomenuti znaÄajni podaci iz biografije ÄorÄ‘a Stanojevića, pionira izgradnje sistema hlaÄ‘enja na podruÄju Jugoslavije i prvog rektora Univerziteta u Beogradu. UtvrÄ‘en je ispravan i zatim meÄ‘unarodno priznat pravilan redosled osnivanja nacionalnih komiteta hlaÄ‘enja, pri Äemu je prvi takav komitet na svetu organizovan 19. maja 1908. godine u Beagradu.
Navedeni su dogaÄ‘aji izmeÄ‘u dva svetska rata, kao i razni pritisci na Jugoslaviju posle maja 1945. do ukljuÄivo 1948.
##plugins.themes.bootstrap3.article.details##
Kako citirati
SIMONÄIć, JoÅ¡ko.
Razvoj sistema hlađenja hrane u Jugoslaviji (II).
KGH – Klimatizacija, grejanje, hlađenje, [S.l.], v. 20, n. 4, p. 46-52, nov. 2017.
ISSN 2560-340X.
Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/kgh/article/view/3271>. Datum pristupa: 13 may 2025
Broj časopisa
Sekcija
Istorijat KGH
Reference
[12] Ćorović, V.: Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Državna štamparija, Beograd, 1936., str. 29.
[13] Idem, str. 62, 63.
[141 Idem, str. 75.
[15] Idem, str. 90.
[16] Thevenot, R.: Essai pour une historie du froid artificiel dans le monde, Institut International du Froid, Paris, 1978, str. 162.
[17] Stanojević, Ä. M.: Industrija hladnoće. Izd. O deljenja za trgovinu, radinost i saobraćaj, Beograd, 1909, str. 146.
[18] Idem, str. 4.
[19] Idem, str. 150.
[20] * * *: Dragocenu dokumentaciju o tome posedovao je prof. Ä. Stanojević, odnosno njegov sin, dipl. inž. elektrotehnike. Njega je tokom 1951. 1955. i narednih godina u stanu na Dedinju posećivao J. SimonÄić i imao neposredan uvid u privatnu zbirku knjiga, planova i dokumenata prof. Ä. Stanojevića.
[21] * * * : Un demi-siec1e d'activities frigorifiques internationales 1908-1958. Institut International du Froid, Paris, 1958, str.10-11.
[22] Thevenot, R.: op. cit., str. 159.
[23] KidriÄ, B.: Podoci Reparacione komisije potvrÄ‘uju nepravdu koja se Äini Jugoslaviji u pogledu reparacija, sabrana dela, knjiga III, Kultura, Beograd, 1966.
[24] * * *: 19. mart 194R. godine za komuniste je znaÄajan datum jer obeležava stogodiÅ¡njicu obnarodovanja Manifesta KomunistiÄke partije. Naime, 19. marta 1848. godline oko 1.000 primeraka Manifesta iz Londona dostavljeno je Centralnoj upravi Saveza komunista u Parizu.
Istog dana su, jednostavno reÄeno, razgrabljeni, odnosno Manifest je zaista neposredno obnarodovan.
27. marta 1941. godine isteklo je 7 godina od puÄa izvrÅ¡enog 27. marta 1941. godine u Beogradu i Å¡irom Jugoslavije, kojim je poniÅ¡ten pakt o prilasku Jugoslavije Silama koji je potpisan 25. marta 1941. godine u BeÄu. 28. juna 1389. godine izgubljena je bitka na Kosovu. Taj poraz: prihvaćen je u srpskom narodu kao pobuda za borbu i ustanak protiv porobljivaÄa i slavljen je na Vidovdan, tj. 28. juna svake godine.
[13] Idem, str. 62, 63.
[141 Idem, str. 75.
[15] Idem, str. 90.
[16] Thevenot, R.: Essai pour une historie du froid artificiel dans le monde, Institut International du Froid, Paris, 1978, str. 162.
[17] Stanojević, Ä. M.: Industrija hladnoće. Izd. O deljenja za trgovinu, radinost i saobraćaj, Beograd, 1909, str. 146.
[18] Idem, str. 4.
[19] Idem, str. 150.
[20] * * *: Dragocenu dokumentaciju o tome posedovao je prof. Ä. Stanojević, odnosno njegov sin, dipl. inž. elektrotehnike. Njega je tokom 1951. 1955. i narednih godina u stanu na Dedinju posećivao J. SimonÄić i imao neposredan uvid u privatnu zbirku knjiga, planova i dokumenata prof. Ä. Stanojevića.
[21] * * * : Un demi-siec1e d'activities frigorifiques internationales 1908-1958. Institut International du Froid, Paris, 1958, str.10-11.
[22] Thevenot, R.: op. cit., str. 159.
[23] KidriÄ, B.: Podoci Reparacione komisije potvrÄ‘uju nepravdu koja se Äini Jugoslaviji u pogledu reparacija, sabrana dela, knjiga III, Kultura, Beograd, 1966.
[24] * * *: 19. mart 194R. godine za komuniste je znaÄajan datum jer obeležava stogodiÅ¡njicu obnarodovanja Manifesta KomunistiÄke partije. Naime, 19. marta 1848. godline oko 1.000 primeraka Manifesta iz Londona dostavljeno je Centralnoj upravi Saveza komunista u Parizu.
Istog dana su, jednostavno reÄeno, razgrabljeni, odnosno Manifest je zaista neposredno obnarodovan.
27. marta 1941. godine isteklo je 7 godina od puÄa izvrÅ¡enog 27. marta 1941. godine u Beogradu i Å¡irom Jugoslavije, kojim je poniÅ¡ten pakt o prilasku Jugoslavije Silama koji je potpisan 25. marta 1941. godine u BeÄu. 28. juna 1389. godine izgubljena je bitka na Kosovu. Taj poraz: prihvaćen je u srpskom narodu kao pobuda za borbu i ustanak protiv porobljivaÄa i slavljen je na Vidovdan, tj. 28. juna svake godine.