Predlog za određivanje minimalne zapremine rezervoara za karakteristične komprimovane gasove na bazi koncepta maksimalnog rada

##plugins.themes.bootstrap3.article.sidebar##

PDF
Objavljeno May 21, 2018

##plugins.themes.bootstrap3.article.main##

V. Mičić
Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Tehnološki fakultet, Zvornik, Republika Srpska
B. Pejović
Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Tehnološki fakultet, Zvornik, Republika Srpska
M. Perušić
Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Tehnološki fakultet, Zvornik, Republika Srpska
S. Pavlović
Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Tehnološki fakultet, Zvornik, Republika Srpska
J. Pavličević
Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad
B. Simendić
Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad
M. Andrić
Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Tehnološki fakultet, Zvornik, Republika Srpska

Apstrakt

Polazeći od glavne relacije za zatvorene termodinamičke sisteme za maksimalan rad povratnih procesa, u radu je izveden opšti model za određivanje minimalne zapremine rezervoara u kome se nalaze komprimovani idealni gasovi azot i kiseonik koji su glavne sastavne komponente vazduha. Pored termičke i mehaničke neravnoteže, u posmatranom kompleksnom sistemu postoji i koncentraciona neravnoteža. Na taj način u analiziranom izolovanom sistemu su ispunjeni uslovi za dobijanje rada.
Pri određivanju modela, pošlo se od pretpostavke da su poznati početni parametri gasa u rezervoaru, stanje okoline kao i neophodna energija (maksimalni rad) koji treba dobiti od datog gasa. Termička i mehanička neravnoteža ostvarena je preko izentropske i izotermske promene stanja dok je problem koncentracione neravnoteže, s obzirom na posmatrane gasove, rešen na bazi relacije za zapreminski udeo komponente u mešavini gasova odnosno parcijalni pritisak posmatranog gasa u okolini. Pored analitičkog rešenja, radi kontrole dobijenih rezultata dato je i grafičko rešenje posmatranog problema korišćenjem p-v odnosno T-s dijagrama.
Na kraju rada primena modela ilustrovana je na jednom primeru iz prakse gde su određene minimalne zapremine rezervoara za azot i kiseonik, kao posmatrane karakteristične gasove. Radi poređenja rezultata određena je i zapremina rezervoara u kome se nalazi vazduh pod istim početnim uslovima odnosno istim parametrima okoline.
Dobijeni rezultati u praksi mogu poslužiti za dimenzionisanje odnosno procenu stvarne zapremine rezervoara za tehničke gasove s obzirom da su stvarni procesi sa termodinamičkog aspekta uglavnom nepovratni.

##plugins.themes.bootstrap3.article.details##

Kako citirati
MIČIĆ, V. et al. Predlog za određivanje minimalne zapremine rezervoara za karakteristične komprimovane gasove na bazi koncepta maksimalnog rada. KGH – Klimatizacija, grejanje, hlađenje, [S.l.], v. 47, n. 2, p. 145-151, may 2018. ISSN 2560-340X. Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/kgh/article/view/3475>. Datum pristupa: 14 aug. 2026
ABNT APA BibTeX CBE EndNote - EndNote format (Macintosh & Windows) MLA ProCite - RIS format (Macintosh & Windows) RefWorks Reference Manager - RIS format (Windows only) Turabian
Broj časopisa
God. 47 Br. 2 (2018): KGH
Sekcija
Tematski članci
Creative Commons License

Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.

Reference

[1] Kasatkin, A. G., Osnovnie procesi i aparati, hemičeskoj tehnologiji, Himija, Moskva, 1991.
[2] Lašinskij, A. A, Osnovi konstruinovanija i raščeta hemičeskij aparaturi, Mašinostroenie, Leningrad 1980.
[3] Popović, I., Elementi hemijskih aparata, TMF, Beograd, 1980.
[4] Perušić, M., B. Pejović, R. Filipović, M. Smiljanić,M. Radić, Novi prilaz određivanju minimalne zapremine rezervoara za komprimovani vazduh, Journal of Engineering & Processing Management, Volume 8, No.1, 2016, 65 – 72.
[5] Zirpke, K., Zahnräder, VEB Fachbuchverlag, Leipzig, 2003.
[6] Abbott, M. M., H. C. Van Ness, Thermodynamics, Schaum – ™soutline Series,McGrow-Hill, Book Co, New York, 1976.
[7] Baehr, H. D., Termodynamik, Springer-Verlag, Berlin, 1983.
[8] Базаров, И, П., Термодинамика, Высшая школа,Москва, 1983.
[9] Black W. Z., J. G. Hartlay, Thermodynamics, Harperand Row, New York, 1985.
[10] Bosnjakovic, F., Nauka о toplini, dio prvi, (3. izdanje),Tehnička knjiga, Zagreb, 1962.
[11] Büki, G., Energetika, MK, Budapest, 1997.
[12] Carnot, S., Reflexions sur la puissance motrice du feu et sur les machines propres adevelopper cette puissance, Bachelier, Paris, 1984.
[13] Doering, E., H. Schedwill, M. Dehl, Grundlagen der Technischen Termodynamik (5. Aufl.), Teubner, Stutt-gart, 2005.
[14] Жуковский, В. С., Термодинамика, Энергоатомиздат,Москва, 1983.
[15] Fenn, J. В., Engines, Energy and Entropy, W. H. Freemanand Соmp., New York, 1982.
[16] Fermi, E., Thermodynamics, Dover Publ. Inc, NewYork,1976.
[17] Гухман, А. А., Об основаниях термодинамики,Энергоатомиздат, Москва, 1986.
[18] Karlekar, Ð’. V., Thermodynamics for Engineers, PrenticeHall, Inc., Englewood Cliffs, 1983.
[19] Kozić, Đ, R. Šelmić, Termodinamika i termotehnika (7Prer. Izd.), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,Beograd, 2004.
[20] Kozić, Đ., B. Vasiljević, B. Bekavac, Priručnik za termodinamiku(14. Izd.), Mašinski fakultet, Beograd,2007.
[21] Леонова, В. Ф., Термодинамика, Высшая школа,Москва, 1968.
[22] Michael J. M., N. S. Howard, Fundamentals od Engineering Thermodynamics, Willey, New York, 1999.
[23] Rant, Z, Termodinamika – knjiga sa uk i prakso, Univerza v Ljubljani, Ljubljana, 1963.
[24] Reynolds, W. C., Thermodynamics, Mc Graw-Hill, Book Co., New York, 1968.
[25] Szargut, J., Termodynamika, PWN, Warszawa, 1985.
[26] Tribus, M., Thermostatics and thermodynamics, VanNostrand Соmр., Princeton, New Jersey, 1987.
[27] Вейник, А. H, Техническая термодинамика и основытеплопередачи, Металлургиздат, Москва, 1986.
[28] Petrić, N., I. Vojnović, V. Martinac, Tehnička termodinamika, Kemijsko-tehnološki fakultet u Splitu, Split,2007.
[29] Galović, A., Termodinamika I, IV izdanje, Fakultetstrojarstva i brodogradnje, Zagreb, 2010.
[30] Kanoglu, M., Y. A. Cengel, I. Dincer, Efficiency Evaluation of Energy Systems, Springer Briefs in Energy,Springer Verlag, New York, 2012.
[31] Dincer, I, M. A. Rosen, Exergy, Energy, Environmentand Sustainable Development, Elsevier, Oxford, 2013.
[32] Kotes, T. J., The Exergy Method of Thermal PlantAnalysis, Butterworths, London, 1986.
[33] Golub, M., T. Kurevija, Z. Pravica, Maximum Energy Output of Geopressured Geothermal Reservoirs in Croatia, International Congress of Energy and EnvironVrhunske performanse uz estetski dizajn
www.trox.rsBEAM
TROX indukcioni uređajiâ–  Visina uređaja već od 170 mm
â–  Atraktivan dizajn sa perforacijama koje se smanjuju ka ivicamaâ–  Energetski efikasna regulacija u prostoriji u kombinaciji saX-AIRCONTROLâ–  Nizak nivo buke i mala brzina vazduha u zoni boravkaâ–  Moguća izvedba sa dodatnim funkcijama kao npr. osvetljenje,zvučnici, sprinkleri, senzori dima i senzori prisutnostiDID 614, do 300 m³/h svežeg vazduhaNOVODID 642, do 450 m³/h svežeg vazduhaNOVTROX_Anzeige CCI_DID_614_642_RS.indd 1 25.05.16 15:31ment 2006, Vol. II, Opatija,Croatia, 25 – 27. October 2006,121 – 130.
[34] Kurevija, T., R. Kos, Possibility of Energy Utilization in Greenhouses at the Velika Ciglena Reservoir Field, International Congress of Energy and Environment 2004, Opatija, Croatia, 27 – 29. October 2004, Vol. II, 39 – 46.
[35] Lund, J. W., P. J. Lienau, B. C. Lunis, Geothermal Direct-Use Engineering and Design Guidebook, U.S. Department of Energy, Idaho Operation Office, Idaho Falls, 1998, 454
[36] Milora, S. L., J. W. Tester, Geothermal energy as a source of electric power, The MIT Press, New York, 1976.