Klimatske promene i sistemi za KGH

Apstrakt

Na početku su dati pokazatelji na globalnom nivou: broj stanovnika u svetu danas i predviđanja za razvijene i zemlje u razvoju. Prikazani su sledeći dijagrami: svetska ukupna potrošnja primarne energije, CO2 emisije u svetu od sagorevanja goriva od 1971, kao i kumulativne emisije CO2 po regionima od 1750. do sada.
Priloženi su podaci o klimatskim promenama, a to su, prema WMO i IPCC, sledeći pokazatelji: povećanje koncentracije GESB, porast globalne temperature vazduha u atmosferi, porast nivoa mora i dr. Nabrojane su posledice od globalnog zagrevanja: ekstremne kiše i poplave, visoke temperature – toplotni talasi, suše, šumski požari, velike štete u poljoprivredi, štetni uticaji na životnu sredinu itd. IPCC daje nekoliko scenarija za globalni porast temperature vazduha do 2100. godine, zа globalni porast nivoa mora i dr.
Aktivnosti međunarodne zajednice o klimatskim promenama su organizovane preko: IPCC, UNFCCC, Protokol iz Kyota, Pariski ugovor i kontinuiranih pregovara. Evropska unija (EU) verovatno je najnaprednija u borbi sa klimatskim promenama. Navedene su nekolike bitne strategije do 2020, 2030. i 2050. godine. Sistemi za klimatizaciju, grejanje i hlađenje (KGH) povezani su sa potrošnjom energije, a to znači da su izvor emisija GESB. Stanje sistema KGH je takvo da čak i u zemljama EU fosilna goriva dominiraju u sistemima za grejanje. Opisana su buduća rešenja za sisteme KGH. Prvi korak je povećati energetsku efikasnost zgrada i opreme za KGH. Treba raditi na konceptu „zgrada sa skoro nultom energijom. Sistemi za KGH treba da se zasnivaju na obnovljivim izvorima energije (OIE). Pomenuta su rešenja sa toplotnim pumpama, solarni paneli, skladištenje toplote, daljinsko grejanje, kombinovana proizvodnja toplote i električne energije, kondenzacioni kotlovi, reverzibilni klima-uređaji, pojam „pametnih“ zgrada, automatizacija sistema KGH sa digitalnom tehnologijom itd. Analizirani su politički, ekonomski i socijalni aspekti u vezi sa klimatskim promenama. Kapitalističko društveno uređenje, tržišna ekonomija, profit, glavni su razlog današnje situacije na tom planu. Na kraju je diskusija koja je istakla potrebu hitnih i velikih investicija u OIE i energetsku efikasnost. Za bogatije zemlje to je realno ostvarljivo. No, zemljama u razvoju, koje predstavljaju 83% svetske populacije, potrebna je finansiska pomoć, što treba da reguliše Pariski sporazum. Moguće su prepreke i političkog karaktera (SAD i Pariski ugovor).