Energetsko-ekološki aspekti degradacije prirode zbog proizvodnje litijuma

##plugins.themes.bootstrap3.article.main##

Marin Ivošev, Dr

Apstrakt

U traganju za odgovorima o uzrocima aerozagađenja u Srbiji, prvo se nailazi na termoelektrane, železare, topionice metala, livnice, proizvodnja gume, grejanje, saobraćaj deponije otpada i čovekovu nepažnju. U svemu navedenom, da se zaključiti da u osnovi stoji „vatra” i konverzija energije. A pretpostavka je da na tu vatru, sutra, može doliti ulje i Rio Tinto. Po više osnova. Jedna po osnovu sagorevanja fosilnih goriva i stvaranje emisija opasnih i štetnih produkata sagorevanja, kao što su: ugljen-dioksid (CO2), ugljen-monoksid (CO), sumpor-dioksid (SO2), azotovi oksidi (NOx), suspendovane čestice i sl. Ali na „tuđem” terenu.
Ovaj rad, u uvodnom delu i u širem smislu, daje prikaz već postojećih pretnji po životnu sredinu za planetu Zemlju, Južnu Evropu i Republiku Srbiju, zasnovanim na sagorevanju fosilnih goriva. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da je zagađenje vazduha najveći, pojedinačni, ekološki, zdravstveni rizik po čovečanstvo. U svetu kao posledica udisanja zagađenog vazduha, svake godine, umire blizu 7 miliona ljudi, a isti toliki broj, zbog istih ovih posledica, živi manje 3 do 6 godina. U Srbiji, kao posledica zagađenja vazduha, prerano umire 5.400 ljudi, godišnje. I na kraju, zna se i da ljudi u Srbiji, u proseku žive 74 godine, najkraće, od svih država Evrope. Od nekih 9 godina, manje (!).
U užem smislu, cilj rada je da prikaže potencijalnu opasnost po životnu sredinu i degradaciju prirode zbog potrošnje velikih količina prirodnog gasa i električne struje, potrebne za proizvodnju litijuma. Prvi povod je pogrešno mišljenje ljudi da sagorevanje prirodnog gasa ne zagađuje prirodu. Drugi povod čini jedna od najvećih ljudskih zabluda da je električna struja ekološki energent. Niko ne razmišlja da se ona, kod nas, proizvodi u termoelektranama, na ugalj (Obrenovac, Lazarevac, Kostolac, Svilajnac, Kosovo), a čija su okruženja i oni sami, odavno, u nerešivim problemima u vezi prekomernih emisija opasnih i štetnih produkata sagorevanja, lagerovanja pepela i zagađenja od produkata odsumporavanja.

##plugins.themes.bootstrap3.article.details##

Kako citirati
IVOŠEV, Marin. Energetsko-ekološki aspekti degradacije prirode zbog proizvodnje litijuma. KGH – Klimatizacija, grejanje, hlađenje, [S.l.], v. 50, n. 4, p. 59-66, nov. 2021. ISSN 2560-340X. Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/kgh/article/view/6686>. Datum pristupa: 04 dec. 2021
Sekcija
Tematski članci