Примена златног угла и биофилијског пројектовања у енергетски ефикасној архитектури на примеру архитектуре Лепенског Вира

Apstrakt

Математички обрасци за хијерархијски организоване односе у природи су Фибоначијев низ и златна пропорција. Златни угао од око 137,5° је златна пропорција примењена на круг и овај угао је оптималан за прилив сунчеве светлости у листове биљака због фотосинтезе и филотаксије (распоред листова на стабљици). Поред тога, златни угао се, због чињенице да сунчево зрачење даје и светлост и топлоту, користи и за прорачуне у грејању и енергетској ефикасности (тј. његова приближна вредност од 135°): у виду додатка на стране света – Zs, у прорачуну трансмисионих топлотних губитака током зиме кроз спољашње зидове просторија које су различито оријентисане.
Користећи приближну, али веома прецизну конструкцију златног угла, могућа је његова примена и у архитектури. На основу претходно наведеног, аутор је недавно на 10. конференцији и изложби „О архитектури – филозофија архитектуре“ приказао идејни биофилијски модел станишта Лепенског Вира, као један од могућих изгледа тих настамби. Лист бршљана, на коме се уочава место златног угла, одабран је за узор биофилијског плана основе станишта Лепенског Вира већ на самом почетку пројектовања. Бршљан је веома стара и отпорна, коровска биљка која је присутна у Ђердапу као терцијарни реликт.
Изглед тих кућа је заснован на одговору на питање: „Зашто су куће грађене на такав начин?“ Сунце и сунчево зрачење су веома важни за разумевање сврхе архитектуре Лепенског Вира. Остаци ове архитектуре представљају остатке енергетски ефикасне архитектуре, о чему је аутор раније писао. Они се могу разумети само када се посматрају унутар природног (географског, климатског, биљног и астрономског) окружења. То је разлог зашто аутор користи биофилијски узор и златни угао у конструкцији ових кућа.
Пројектовање се одвија у неколико фаза, а коначни изглед модела станишта Лепенског Вира, уграђеног у земљиште, има пирамидални облик. Архитектура Лепенског Вира, сматрамо, била је архитектура златног угла. Та архитектура је обликовала простор који „чита“ и „говори“ језик природе. Овај археолошки локалитет је веома важан за разумевање одрживог развоја на планети у светлу енергетске ефикасности у зградарству и одрживе и климатски свесне архитектуре у савременом добу.