Premošćavanje razlike između stvarne i projektovane potrošnje energije za grejanje prilikom bottom-up modeliranja stambenih zgrada

Apstrakt

 Stambene zgrade su u središtu evropskih i nacionalnih napora koji se ulažu u postizanje ciljeva u pogledu energije i emisije nametanjem strožih propisa za nove zgrade i podsticanjem transformacije postojećih zgrada kako bi zadovoljile više standarde energetskih karakteristika. Modeli građevinskog fonda se obično koriste za procenu različitih mera energetske efikasnosti, za kvantifikovanje njihovog utica-ja na smanjenje upotrebe energije u cilju postizanja nacionalnih ciljeva i za određi-vanja prioritetnih politika. Međutim, razne studije su pokazale da postoji jaz odno-sno razlika između proračunatog i stvarnog korišćenja energije u zgradama. U radu je detaljno izložen metod za prilagođavanje predviđanja modela kako bi se dobile realnije procene o korišćenju energije. U ovom pristupu se koriste podaci iz sertifikata o energetskoj efikasnosti da bi se dobili jednostavni empirijski faktori prilagođavanja (definisani kao odnos stvarnog i proračunatog korišćenja energije), dopunjeni dokazima iz kratke ankete sa terena za kvantifikovanje uticaja promene u ponašanju stanara i uloge ljudskog faktora u korišćenju grejanja prostora koje odstupa od normativnih proračunskih pretpostavki. Rezultati iz sertifikata ukazuju da je prosečna razlika granične vrednosti korišćenja energije za porodične kuće 48% manja od proračunate (an average bound difference of 48% lower energy use than calculcated), i 44% za kuće u kojima živi više porodica. Rezultati iz anketa sa terena koje su sprovedene da bi se kvantifikovala odstupanja od standardnih radnih uslova korišćenih u normativnim proračunima (npr. manji broj sati rada i niže podešene temperature u prostorijama, grejanje manjih površina stambenog prosto-ra) daju nižu granicu od 68% kao konzervativnu procenu stvarnog korišćenja energije.