Prirodni resursi i održivi razvoj

Apstrakt

Izvori minerala, metala i energije, kao i zalihe ribe, drva, vode, plodnog zemljišta, čistog vazduha, biomase, biološka raznovrsnost itd, nalaze se pod velikim pritiskom, što isto važi i za stabilnost
klimatskog sistema. Ljudska populacija je već dostigla brojku od 7 milijardi i s obzirom na njen brzi rast, ali uzimajući u obzir i činjenicu da su prirodni resursi ograničeni, jasno ukazuje na ugroženost daljeg opstanka. Motiv da nešto učinimo, kao jedina svesna bića u prirodi, jeste opstanak. Za to su potrebne sveobuhvatne promene koje treba da pođu od prepoznavanja problema i promovisanja efikasnijeg korišćenja resursa u svim globalnim i nacionalnim politikama (ekonomskim, socijalnim,
energetskim, obrazovnim, itd.). Mada postoje izvrsne strategije i politike održivog razvoja širom sveta, sa Evropskom unijom (EU) na čelu, koja je neosporni lider i u borbi protiv klimatskih promena, nema značajnijih globalnih rezultata u postizanju održivog bilansa u upotrebi prirodnih resursa. Za ostvarenje željenih ciljeva potrebni su novi, inovativni pristupi, čija je osnovna karakteristika promenljivost. To znači da strategije, politike i programi moraju da budu prilagodljivi i inovativni, da njihovo stvaranje, ocenjivanje i sprovođenje mora da bude neprekidno. I ljudski resursi su deo prirodnih resursa, ali i njihov najveći korisnik. Na kraju, daje se kratak osvrt na osnovnu karakteristiku ljudskog resursa: znanje. Znanje je danas generalno prepoznato kao jedini održivi izvor konkurentne prednosti. Globalizacija, koja je u toku, pokušava da ovlada znanjima i na taj način obavi neokolonizaciju, a sve to u nameri da se ovlada upotreba preostalih prirodnih resursa. Sve rečeno sagledano je u obimu i vremenu radi ostvarivanja održivog i dobro izbalansiranog razvoja.