Izbor optimalnog režima rada postojećeg sistema daljinskog grejanja – SDG

##plugins.themes.bootstrap3.article.main##

Dragan Šoškić

Apstrakt

Prilikom projektovanja novog toplifikacionog sistema, prvo treba uraditi postupak optimizacije.Kada se sračunaju osnovni parametri, radi se optimizacija osnovne opreme i režima rada sistema daljinskog grejanja [SDG]. Veoma je bitno uzeti u računicu sve uticajne faktore i njihove merodavne vrednosti.


Pored optimizacije prečnika cevovoda, armature, debljine izolacije, načina postavljanja toplovoda i optimizacije pumpne stanice, optimizuje se i režim rada i način regulacije SDG. U tom slučaju dobijamo SDG koji je najbolja varijanta i za investitore, korisnike i potrošače.


Optimizaciju možemo da uradimo i za postojeći SDG. U ovim slučajevima se radi optimizacija tempera-turnog režima i načina regulacije postojećeg distributivnog sistema.


Uzimajući u obzir da je od momenta početka rada, nekog SDG u nekom vremenskom periodu, došlo do promena zakonske regulative, promena potrebe za toplotom , urađena su nova priključrnja ili isključenja potrošača, promena cene cene energenata, električne i toplotne energije, neophodno je da se postojeći SDG prilagode novonas-taloj situaciji, poveća energesku efikasnost i smanji troškove korisniku SDG.


U ovim slučajevima potrebno je uraditi analizu troškova u funkcionisanju SDG. Analiza će pokazati šta je isplativo menjatii i gde postoje neopravdano veliki troškovi. Pored analize osnovne opreme toplovoda (prečnik, debljinu izolacije itd.), analizira se pumpno postrojenje , a ako se pokaže opravdano može se ,na primer, zameniti stare cirkulacione pumpe sa novim savremeni ili dodati varijator broja obrtaja pumpe. Za eventualnu zamena osnovne opreme(na primer,cevovoda) potrebna su velika novčana sredstva. Promena temperaturnog režima rada i način regulacije ne zahteva velika sredstva a može da da velike uštede, kako je i prikazano u ovom radu.


Promena režima rada SDG se u poslednje vreme pokazuje kao potreba pa i zakonska obaveza u cilju uštede energije i povečanja energetske efikasnost praktično celog SDG.


Promenu režima rada toplifikacionih sistema je uslovio i „Pravilniku o energetskoj efikasnosti „ gde je promenjna spoljna projektna temperatura, na veću vrednost. U velikom broju SDG promenjeni su režimi rada primar-nog pa i sekundarnog dela istema. Na primer sa temperatura u primaru od 150/75[°C], prešlo se na sisteme 130/75[°C] ili 110/65[°C],odnosno u sekundaru sa 90/70[°C] na 80/60[°C] .


Savremene pumpe pružaju mogućnost rada sa promenljivim brojem obrtaja, odnosno, sa promenljivim protocima u primarnoj i sekundarnoj mreži SDG a time je omogućena je kontinualna regulacija toplotnog kapaciteta.


Prilikom većih promena u SDG , prilkjučenju većih objekata i stambenih blokava, izgradnji novih delova cevne mreže, promeni odnosa cena itd. Neophodno je uraditi analizu SDG u smislu optimizacije.


Da bi se obuhvatili svi uticajni faktori , za izradu ovih analiza i proračuna, korišćen je softver „Pro-jektovanje i optimizacija daljinskih sistema grejanja“ koji veoma brzo daje odgovore na sva pitanja.

##plugins.themes.bootstrap3.article.details##

Kako citirati
ŠOŠKIĆ, Dragan. Izbor optimalnog režima rada postojećeg sistema daljinskog grejanja – SDG. Zbornik Međunarodnog kongresa o KGH, [S.l.], v. 49, n. 1, p. 103-107, dec. 2018. Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/kghk/article/view/4090>. Datum pristupa: 22 sep. 2019
Sekcija
Članci