Кратка упоредна анализа улоге судских вештака у англосаксонском праву и праву Европске уније

Apstrakt

Рад разматра кључне разлике између англо–саксонског (Common Law) и континенталног (Civil Law) правног система у погледу улоге и начина ангажовања судских вештака у судским поступцима. Полазећи од основних процесних начела – adversarial и inquisitorial приступа – аутори анализирају статус вештака, процес именовања, начин контроле, те импликације на непристрасност, ефикасност и квалитет судског одлучивања. Закључује се да, иако оба система теже утврђивању истине путем стручне експертизе, њихови институционални механизми битно разликују начин на који се та експертиза интегрише у поступак, док савремени трендови указују на постепено приближавање ова два модела. Институт судских вештака представља кључан елемент савременог правосуђа, јер у сложеним поступцима који укључују медицину, економију, технику или информационе технологије судије не могу самостално да процене све чињенице. Улога вештака је стога незаменљива, али њихов статус, дефиниција и поступак именовања значајно варирају у различитим правним системима. У англосаксонском праву вештак наступа као стручни сведок који делује у интересу странака, што омогућава већу слободу, али и ризик од супротстављених мишљења која суд мора да оцени. Насупрот томе, у континенталном моделу вештак је институционализован као помоћник суда, што обезбеђује већу непристрасност и јасноћу тумачења, али уз већу формалност поступка. Упоредна анализа ових система открива њихове предности и ограничења. Потенцијал за хармонизацију, нарочито у оквиру европских иницијатива, нуди могућност унапређења правосудне праксе и ефикасније примене стручних знања у судским процесима.