Analiza uticaja klimatskih podataka na proračun godišnje količine toplote za hlađenje zgrada na osnovu srednjih mesečnih temperatura spoljašnjeg vazduha

Apstrakt

U radu je na konkretnom primeru objektu Instituta za standardizaciju Republike Srbije, predstavljena analiza uticaja klimatskih podataka na proračun godišnje količine toplote potrebne za hlađenje zgrada primenom metodologije zasnovane na standardu SRPS EN ISO 13790. Analiza je izvršena korišćenjem srednjih mesečnih vrednosti temperatura spoljašnjeg vazduha dobijenih iz tipične meteorološke godine i za period 2005–2023. godine, pri čemu je za oba skupa podataka izvršena dodatna analiza koristeći 24-časovno osrednjavanje i osrednjavanje temperatura spoljašnjeg vazduha za period rada rasgladnog sistema od 11 sati dnevno. Proračun je obuhvatio i različite projektne temperature unutrašnjeg vazduha (22 °C, 24 °C i 26 °C). Analiza pokazuje da 24-časovnom osrednjavanje temperatura spoljašnjeg vazduha dovodi do ublažavanja stvarnih dnevnih temperaturnih ekstrema upravo u periodima kada je sistem hlađenja aktivan, što može dovesti do potcenjivanja potreba za hlađenjem. Pored toga, dobijeni rezultati pokazuju širok opseg vrednosti godišnje količine toplote za hlađenje koje se kreće u opsegu od 34972 do 81315 kWh/a u zavisnosti od korišćenih klimatskih parametara i unutrašnjih projektnih temperatura. Poređenjem modelirane i proračunske vrednosti za različite scenarije, može se zaključiti da se kao najreprezentativniji scenario pokazao onaj koji koristi tipičnu meteorološku godinu, sa osrednjivanjem temeprature spoljašnjeg vazduha za period rada sistema hlađenja od 11h dnevno (od 6 do 17h) i projektnom temperaturom unutrašnjeg vazduha od 26°C. Iako je prikazani pristup zasnovan na izboru i obradi klimatskih podataka prikazan na primeru jednog objekta, sprovođenjem detaljnih energetskih pregleda na većem broju objekata potvrđena je njegova pouzdanost prilikom određivanja godišnje količine toplote potrebne za hlađenje.