Prednosti i mane upotrebe fosilnih goriva i zelene energije za električna vozila

##plugins.themes.bootstrap3.article.main##

Zoran Karastojković Milesa Srećković Nikola Bajić Zoran Janjušević

Apstrakt

Smanjenje emisije gasova iz vozila je ključni element za ublažavanje rizika po klimatske promene. Brojne akademske i javne diskusije stavljaju fokus na alternativne tehnologije u izradi i korišćenju (npr. električnih) vozila i goriva (gorivih ćelija ili vodonika), dok su vozila koja koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem dostigla granicu u razvoju. U EU, emisija ugljen-doiksida nastala u putnom transport je povećana za 21% u period od 1990 do 2008.g.
Prednosti u korišćenju fosilnog goriva ili zelene energije u vozilima obično se razmatraju sa aspekta emicije zagadjenja, dok je ova oprema nova, tj. na početku korišćenja. Ovakav pristup je sa-mo delimično tačan. Ovde su diskutovani otpadni materijali iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem i od baterija iz električnih vozila, uključujući hibridne motore nakon njihove završene eksploatacije.

##plugins.themes.bootstrap3.article.details##

Kako citirati
KARASTOJKOVIĆ, Zoran et al. Prednosti i mane upotrebe fosilnih goriva i zelene energije za električna vozila. Zbornik Međunarodne konferencije o obnovljivim izvorima električne energije – MKOIEE, [S.l.], v. 6, n. 1, p. 99-104, oct. 2018. Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/mkoiee/article/view/3778>. Datum pristupa: 10 dec. 2018
Sekcija
Životna sredina, održivost i politika

Reference

[1] Ch. Berggren, T. Magnusson: Reducing automotive emissions-The potentials of combustion engine technologies at the power policy, Energy Policy, 41/2012, p. 636-643.
[2] Д.С. Стребков, П. Ракин: Рољ солнечној енергии в енергетике будушчего, научни скуп: Алтернативни извори енергије и будућност њихове примене, in Russian, Будва 2005, ЦАНУ, Подгорица 2006, књига77, стр. 63-77.
[3] Z. Karastojković, M. Srećković,N. Bajić, Z. Janjušević: Materials for absorption of light and conversion into heat or electrical energy, 5th International Conference on Renewable Electrical Power Sources, Proceedings book, Belgrade 2017, p. 115-126.
[4] *** Melor’s inorganic chemistry , in Serbian, Belgrade 1968, Naučna knjiga, p. 527-561.
[5] H. Aral, A. Vecchio-Sadus: Toxicity of lithium to humans and the environment – A literature review, Ecotoxiology and Environmental Safety, 70/2008, p. 349-356.
[6] З. Карастојковић: Surface Protections fo Metals, in Serbian, Београд 2016, Висока техничка школа струковних студија Нови Београд, стр. 42-64.
[7] S. Urošević, J. Jovkić, D. Riznić, Z. Stević: Environmental awareness and environmental education in communities with industrial sources of pollution, 5th International Conference on Renewable Electrical Power Sources, Proceedings book, Belgrade 2017, p. 29-35.
[8] D.V. Medić, S.Č. Alagić, M.D. Dimitrijević: Prisustvo litijuma antropogenog porekla u vodenim organizmima, in Serbian, Ecologica, 25/2018/No 90, p. 350-354.
[9] R. Micić: Znanje kao faktor održivog razvoja i zaštita životne sredine, in Serbian, Ecologica, 25/2018/No 90, p. 468-472.