Gasifikacija ostataka biomase za proizvodnju električne energije

##plugins.themes.bootstrap3.article.main##

Marta Trninić Sanja Petronić Marko Jarić

Apstrakt

Tehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4Tehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaskaTehnologija gasifikacije predstavlja jednu od obećavajućih opcija za  pretvaranje energije biomase u električnu energiju. Proces gasifikacije  konvertuje ugljovodonične materijale u ugljen-monoksid, vodonik,  ugljen-dioksid i gasovite ugljovodonike (proizvodni gas). Proizvedeni  gas se može koristiti u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, i time za  proizodnju elelektrične i toplotne energije.  U ovom radu analizirana je podobnost koršćenja kukuruznog oklaska,  stabljike kukuruza i drvne sečke za za proizvodnju električne i toplotne  energije. Postrojenje se sastoji od istosmernog gasifikatra i gasnog  motora. Rezultati modeliranja pokazuju da se za 1000 kg suve biomase  može proizvesti: 1566 kWe i 1016  kWth (za drvnu sečku HHV=19.70 MJ/kg); 11142 kWe i 977.8 kWth (za kukuruzni oklasak HHV=19.25 MJ/kg); 1399 kWe ai 960.4 kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaska kWth (za stabljike kukuruza HHV=17.31 MJ/kg).  Rezultati pokazuju veliki potencijal trenutno neiskorištenog  poljoprivrednog otpada, posebno kukuruznog klaska

##plugins.themes.bootstrap3.article.details##

Kako citirati
TRNINIĆ, Marta; PETRONIĆ, Sanja; JARIĆ, Marko. Gasifikacija ostataka biomase za proizvodnju električne energije. Zbornik Međunarodne konferencije o obnovljivim izvorima električne energije – MKOIEE, [S.l.], v. 9, n. 1, aug. 2021. Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/mkoiee/article/view/6655>. Datum pristupa: 29 june 2022
Sekcija
Poster sesija

Reference

[1] Koryś, K.A., et al., The Review of Biomass Potential for Agricultural Biogas Production in Poland. Sustainability, 2019. 11(22): p. 6515.
[2] Trninić, M., Modeling and optimisation of corn cob pyrolysis. 2015, University of Bel-grade Faculty of Mechanical engineering Belgrade.
[3] Mlonka-Mędrala, A., et al., Pyrolysis of agricultural waste biomass towards production of gas fuel and high-quality char: Experimental and numerical investigations. Fuel, 2021. 296: p. 120611.
[4] Trninić, M., et al., A mathematical model of biomass downdraft gasification with an inte-grated pyrolysis model. Fuel, 2020. 265: p. 116867.
[5] S., C., SMALL-SCALE BIOMASS POWER GENERATION in Energy and Environmental Technology 2010, University ofBergamo.
[6] Megwai, G.U., Process Simulations of Small Scale Biomass Power Plant. 2014, Universi-ty of Borås: Borås, Sweden.
[7] Larry, G., et al., Gas-Fired Distributed Energy Resource Technology Characterizations, National Renewable Energy Laboratory NREL. 2003.
[8] Zainal, Z.A., et al., Prediction of performance of a downdraft gasifier using equilibrium modeling for different biomass materials. Energy Conversion and Management, 2001. 42(12): p. 1499-1515.
[9] Melgar, A., et al., Thermochemical equilibrium modelling of a gasifying process. Energy Conversion and Management, 2007. 48(1): p. 59-67.
[10] CS, C., The air gasification of wood chips in a downdraft gasifier. 1987, Kansas State University: Kansas.
[11] Tumuluru, J.S., Comparison of Chemical Composition and Energy Property of Torre-fied Switchgrass and Corn Stover. Frontiers in Energy Research, 2015. 3