Uređivačka politika časopisa „Procesna tehnika“

Opšte informacije

Polugodišnji, onlajn časopis „Procesna tehnika“ posvećen je procesnoj industriji i dodirnim disciplinama.

Izdavač časopisa je Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS) – Društvo za procesnu tehniku.

Katalogizacija

CIP - Katalogizacija u publikaciji NBS, Beograd, 62, ISSN 2217-2319 (Online) = Procesna tehnika (Online), COBISS.SR-ID 4208130

SMEITS sopstvenim sredstvima finansira časopis „Procesna tehnika“.

Časopis „Procesna tehnika“ objavljuje originalne naučne radove, pregledne radove, intervjue, prikaze knjiga, vesti iz oblasti procesne industrije itd.).

Časopis „Procesna tehnika“ je časopis u dijamantskom otvorenom pristupu koji ne naplaćuje nikakve naknade ni čitaocima za čitanje, niti autorima za objavljivanje.

Radovi moraju biti napisani na srpskom ili engleskom jeziku, sa rezimeima na srpskom i engleskom. Časopis je otvoren za istraživače iz čitavog sveta, bez obzira na pol i rod, naučno i/ili akademsko zvanje, etničku ili versku pripadnost.

Od 1984. do 2004. godine časopis je izlazio kao štampano izdanje, a od 2008. izlazi kao onlajn izdanje.

Časopis se indeksira u:

Digitalne kopije svezaka časopisa arhiviraju se kao elektronski obavezni primerak Narodne biblioteke Srbije.

Obaveze urednika i uredništva

O uređivanju časopisa stara se Redakcioni odbor.

Članove Redakcije predlaže Društvo za procesnu tehniku, a imenuje Upravni odbor SMEITS-a.

Glavni i odgovorni urednik časopisa „Procesna tehnika“ donosi konačnu odluku o tome koji će se rukopisi objaviti. Prilikom donošenja odluke Glavni i odgovorni urednik rukovodi se uređivačkom politikom vodeći računa o zakonskim propisima koji se odnose na klevetu, kršenja autorskih prava i plagiranje.

Glavni i odgovorni urednik zadržava diskreciono pravo da primljene rukopise proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju propisanim kriterijumima u pogledu sadržaja i forme. U redovnim okolnostima, redakcija obaveštava autora o tome da li je prihvatila tekst u roku od sedam dana od datuma prijema rukopisa.

Glavni i odgovorni urednik ne sme imati bilo kakav sukob interesa u vezi sa rukopisima koji se razmatraju. Ako takav sukob interesa postoji, o izboru recenzenata i sudbini rukopisa odlučuje zamenik glavnog i odgovornog urednika. Urednik i članovi redakcije su dužni da blagovremeno prijave postojanje sukoba interesa.

Glavni i odgovorni urednik je dužan da sud o rukopisu donosi na osnovu njegovog sadržaja, bez rasnih, polnih/rodnih, verskih, etničkih ili političkih predrasuda.

Urednici i članovi redakcije ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz dostavljenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora, a informacije i ideje iznesene u rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

Urednici i članovi redakcije dužni su da preduzmu sve razumne mere kako bi identitet recenzenata ostao nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije i kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije.

Obaveze autora

Prilikom dostavljanja originalnog rada, autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije objavljen ranije i da se ne razmatra za objavljivanje na drugom mestu. Istovremeno predavanje istog rukopisa u više časopisa predstavlja kršenje etičkih standarda. Takav rukopis se momentalno isključuje iz daljeg razmatranja. Napominjemo da se objavljivanje preprinta na odgovarajućim platformama i u repozitorijumima ne smatra prethodnim objavljivanjem. Autori su dužni da prilikom dostavljanja rukopisa napomenu da li je tekst prethodno objavljen kao preprint i navedu gde je objavljen. Ako rukopis bude prihvaćen za objavljivanje u časopisu, autori treba da ažuriraju podatke na platformi ili u repozitorijumu u kom je preprint objavljen, a naročito da navedu DOI oznaku objavljenog članka.

Ako je rukopis prethodno bio razmatran za objavljivanje u drugom časopisu, autorima se preporučuje da informišu uredništvo o ishodu tog recenzentskog postupka, odnosno da objasne u kojoj meri su uzeli u obzir primedbe recenzenata i/ili zašto ih nisu prihvatili. To je u interesu autora, zato što ove informacije mogu da pomognu urednicima prilikom izbora recenzenata.

Ako je rukopis rezultat naučnoistraživačkog projekta ili je, u prethodnoj verziji, bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), detaljniji podaci o projektu, konferenciji i slično, navode se u napomeni odnosno Zahvalnici.

Autori su dužni da se pridržavaju etičkih standarda koji se odnose na naučnoistraživački rad. Autori garantuju i da rukopis ne sadrži neosnovane ili nezakonite tvrdnje i ne krši prava drugih. Izdavač neće snositi odgovornost u slučaju da se ispostavi zahtev za naknadu štete.

Sadržaj rada

Uredništvo časopisa „Procesna tehnika“ se stara o tome da objavljeni radovi sadrže dovoljno podataka na osnovu kojih bi se istraživanja opisana u radovima mogla ponoviti (reprodukovati). Iznesene činjenice treba detaljno opisati i potkrepiti referencama kako bi se recenzentima, a potom i čitaocima omogućilo da provere tvrdnje koje su u njemu iznesene – npr. treba dati detaljan opis korišćenih metoda i slično. Autori su dužni da se upoznaju sa standardima koji se odnose na različite tipove naučnog rada (Equator Network) i koriste one koji primereni njihovom istraživanju. Namerno iznošenje netačnih tvrdnji predstavlja kršenje etičkih standarda.

Autori snose svu odgovornost za sadržaj rukopisa i dužni su da pribave sve potrebne saglasnosti za objavljivanje sadržaja. Autori snose svu odgovornost i za sadržaj istraživačkih podataka i priloga i garantuju da su u procesu sakupljanja, obrade i objavljivanja podataka poštovali važeće propise, etičke standarde, autorska prava trećih lica, kao i druga prava.

Autori koji žele da u rad uključe ilustracije, tabele ili druge materijale koji su već objavljeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora.

Inkluzivan jezik

Časopis „Procesna tehnika“ promoviše pristupačan i inkluzivan jezik u želji da prikazana naučna istraživanja približi širokoj publici i iskaže poštovanje prema svim pojedincima. U cilju promovisanja pristupačnosti, autori bi trebalo da:

koriste jasan i jednostavan jezik koji je razumljiv i van uskostručnih krugova, kao i čitaocima kojima engleski nije maternji jezik;
izbegavaju komplikovanu stručnu terminologiju ako ona nije neophodna, preteranu kompleksnost, duge rečenice, ponavljanja, neuobičajene akronime i skraćenice, stereotipe, idiomatske izraze, žargon i kulturne stereotipe;
objasne stručne termine kada je to potrebno;
poštuju različitost i ne impliciraju superiornost bilo koje grupe na osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, nacionalnosti, invaliditeta, zdravstvenog stanja, starosne dobi ili socioekonomskog porekla;
koriste inkluzivan i primeren jezik u odnosu na rasnu i etničku pripadnost, kao i da prilikom prikupljanja podataka o rasnoj ili etničkoj pripadnosti ponude učesnicima širok spektar kategorija i potkategorija, uključujući i mogućnost izbora više kategorija koje se međusobno ne isključuju;
budu oprezni pri generalizaciji rezultata istraživanja na čitave grupe samo na osnovu zajedničke kategorije identiteta i da obrazlože upotrebu rasnih ili etničkih grupa u odeljku o metodologiji;
kada je neophodno ukazati na autohtoni identitet pojedinca ili grupe, koriste izraze koje ta osoba ili grupa smatra prikladnim; ukoliko postoje nedoumice, treba se konsultovati sa tom osobom ili grupom;
prave razliku između biološkog pola i društveno konstruisanog roda; lične rodne zamenice treba navoditi onako ih navode sami učesnici i treba koristiti rodno neutralne termine;
koriste „oštećenje“ za medicinska stanja, a „poteškoće“ ili „hendikep“ za društvene barijere; izbegavaju diskriminatorni jezik i uvredljive termine (npr. pogrdno označavanje, depersonalizaciju, stereotipizaciju i naglašavanje invaliditeta) u prikazu osoba sa invaliditetom (npr. treba koristiti termin „osoba kojoj je dijagnostikovan kancer“ umesto „žrtva kancera“).

Dodatni materijali objavljeni su na sajtu C4DISC (Koalicija za različitost i inkluziju u naučnom izdavaštvu): https://c4disc.org/toolkits-for-equity/

Autorstvo

Samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa mogu biti navedena kao autori, odnosno sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa moraju biti navedena kao autori. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica koja nisu autori, njihov doprinos treba pomenuti u napomeni ili zahvalnici.

U tom smislu, autori bi trebalo da se upoznaju sa kriterijumima autorstva koje je definisao Međunarodni odbor urednika medicinskih časopisa (International Committee of Medical Journal Editors – ICMJE). Kao autor se može navesti samo ono lice koje je:

znatno doprinelo koncipiranju ili osmišljavanju rada, ili prikupljanju, analizi i interpretaciji podataka;
doprinelo pisanju rada, ili kritičkom redigovanju njegovog naučnog sadržaja;
konačno odobrilo verziju koja treba da se objavi;
pristalo da snosi odgovornost u vezi sa svim aspektima rada i stara se da pitanja u vezi sa tačnošću i integritetom bilo kog dela rada budu detaljno istražena i razrešena;
dalo svoju saglasnost da bude navedeno kao autor i saglasilo se sa spiskom autora.

Prilikom navođenja doprinosa autora preporučujemo korišćenje taksonomije ERediT.

Tokom recenzentskog postupka dodavanje novih autora i izostavljanje onih koji su već navedeni dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima, pod uslovom da je uredništvu i izdavaču dostavljeno detaljno obrazloženje zašto je to neophodno. Navođenje imena lica čiji doprinos ne zadovoljava kriterijume autorstva (poklonjeno i počasno autorstvo, kao i navođenje tzv. autora iz senke) smatraće se kršenjem etičkih normi.

Navođenje izvora

Autori su dužni da ispravno citiraju izvore koji su bitno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa. Informacije koje su dobili u privatnom razgovoru ili korespondenciji sa trećim licima, prilikom recenziranja prijava projekata ili rukopisa i slično ne smeju se koristiti bez izričite pisane dozvole osoba od kojih su dobili informacije.

Kada u tekstu pominju istraživačke podatke ili donose zaključke na osnovu njih, autori su dužni da ih navedu na isti način na koji navode publikacije. Preporučujemo da se podaci navode u skladu sa principima koje definiše FORCE11.

Plagijarizam

Plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog izraza i predstavljanje kao svojih, smatra se grubim kršenjem naučne i izdavačke etike. Plagiranje može da uključuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo.

Plagijat obuhvata sledeće:

doslovno ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišljeno parafraziranje (u cilju prikrivanja plagijata) delova tekstova drugih autora bez jasnog ukazivanja na izvor ili obeležavanje kopiranih fragmenata (na primer, korišćenjem navodnika);
kopiranje slika ili tabela iz tuđih radova bez pravilnog navođenja izvora i/ili bez dozvole autora ili nosilaca autorskih prava.

Časopis „Procesna tehnika“ ne proverava tekstove. Autori su isključivo odgovorni za ispravnost dostavljenih tekstova.

Ako se ustanovi da je rad koji je objavljen u časopisu plagijat, tekst će biti opozvan u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavljenih radova, a autorima će biti zabranjeno prijavljivanje radova u sledeće tri godine.

Sukob interesa

Autori su dužni da u radu ukažu na finansijske ili bilo koje druge sukobe interesa koji bi mogli da utiču na iznesene rezultate i interpretacije. Ako sukob interesa ne postoji, treba navesti sledeće: „Autori izjavljuju da nisu u sukobu interesa“.

Sukob interesa može biti finansijski i nefinansijski. Neki od primera sukoba interesa su:

organizacija koja finansira neko lice, isplaćuje mu zaradu ili drugu vrstu materijalne nadoknade, ili kod koje je to lice deoničar, mogla bi imati finansijsku korist (ili gubitak) u slučaju objavljivanja rezultata;
pojedinci, organizacija koja ih finansira, ili poslodavac su vlasnici patenta koji je u vezi sa rezultatima rada, ili su u procesu prijave takvog patenta;
zvanična afilijacija i članstvo u interesnim grupama koje su u vezi sa objavljenim sadržajem;
politički, verski ili ideološki sukob interesa.

Greške u objavljenim radovima

U slučaju da autori otkriju važnu grešku ili manji propust u svom radu nakon njegovog objavljivanja, dužni su da odmah o tome obaveste urednika ili izdavača i da sa njima sarađuju kako bi se rad opozvao ili ispravio.

Dostavljanjem rukopisa časopisu „Procesna tehnika“ autori se obavezuju na poštovanje navedenih obaveza.

ORCID

ORCID je jedinstven i trajan identifikator koji omogućava preciznu identifikaciju autora i lakše pronalaženje objavljenih radova, kao i ispravnu atribuciju autorstva.

Identifikatori ORCID svih autora (koji ga imaju) navode se prilikom slanja rukopisa i biće objavljeni u radu, ako bude prihvaćen za objavljivanje.

Podaci o finansiranju

Ako je rad nastao kao rezultat projekta, autori su dužni da navedu izvore finansiranja u skladu sa ugovorom sa finansijerom.

Obaveze recenzenata

Recenzenti su dužni da stručno, argumentovano, nepristrasno i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne vrednosti rukopisa.

Recenzenti ocenjuju rukopise u pogledu usklađenosti teme rada sa profilom časopisa, relevantnosti istraživane oblasti i primenjenih metoda, originalnosti i naučne relevantnosti podataka iznesenih u rukopisu, stila naučnog izlaganja i opremljenosti teksta naučnim aparatom.

Recenzent koji ima osnovane sumnje ili saznanja o kršenju etičkih standarda od strane autora dužan je da o tome obavesti urednika. Recenzent bi trebalo da ukaže na važne objavljene radove koje autori nisu citirali. Ukoliko ima lična saznanja da u rukopisu postoje bitne sličnosti i podudarnosti sa nekim objavljenim radom ili rukopisom koji je u postupku recenzije, recenzent je dužan da na to ukaže. Takođe, ako ima saznanja da je isti rukopis razmatra u više časopisa u isto vreme, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.

Recenzent ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima ili finansijerima istraživanja. Ukoliko postoji sukob interesa, recenzent je dužan da o tome odmah obavesti urednika.

Ako se smatra nekompetentnim za temu ili oblast kojom se rukopis bavi, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.

Recenzija mora biti objektivna. Komentari koji se tiču ličnosti autora smatraju se neprimerenim. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima.

Rukopisi poslati recenzentima smatraju se poverljivim dokumentima. Recenzenti ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz dostavljenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane saglasnosti autora, a informacije i ideje iznesene u dostavljenim rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.

Postupak recenzije

Svi rukopisi poslati za objavljivanje podležu recenziji. Cilj recenzije je da uredništvu pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti i da kroz proces komunikacije sa autorima poboljša kvalitet rukopisa.

Recenzija je jednostruka, a po potrebi i dvostruka, slepa recenzija.

Izbor recenzenata spada u diskreciona prava urednika. Recenzenti moraju da raspolažu relevantnim znanjima u vezi sa oblašću kojom se rukopis bavi i ne smeju biti iz iste institucije kao autor, niti to smeju biti autori koji su u skorije vreme objavljivali publikacije zajedno (kao koautori) sa bilo kojim od autora podnesenog rada. Tokom postupka recenzije urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije (uključujući i primarne podatke), ako su one potrebne za donošenje suda o naučnom doprinosu rukopisa. Urednik i recenzenti takve informacije će čuvati kao poverljive i neće ih koristiti za sticanje lične koristi.

Primljeni radovi podležu recenziji. Cilj recenzije je da uredniku pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti i da kroz proces komunikacije sa autorima poboljša kvalitet rukopisa.

Recenzija je anonimna.

Recenzent mora da završi recenziju u roku od sedam dana od prijema rukopisa. Ukoliko je sprečen da u tom roku posao završi, recenzent mora odmah obavestiti glavnog i odgovornog urednika.

Recenzije su besplatne.

Redakcija je dužna da obezbedi kontrolu kvaliteta recenzije. U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, redakcija će proveriti da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik će tražiti mišljenje drugih recenzenata.

Tokom čitavog procesa, recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih. Recenzentima nije poznat identitet drugih recenzenata. Ako odluke recenzenata nisu iste (prihvatiti / odbiti), glavni urednik može da traži mišljenje drugih recenzenata.

Tokom postupka recenzije urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije (uključujući i primarne podatke), ako su one potrebne za donošenje suda o naučnom doprinosu rukopisa. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih koristiti za sticanje lične koristi.

Redakcija je dužna da obezbedi kontrolu kvaliteta recenzije. U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, uredništvo će proveriti da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik će tražiti mišljenje drugih recenzenata.

Članovi uredništva i gostujući urednici mogu da šalju svoje rukopis za objavljivanje u časopisu „Procesna tehnika“. Autor rukopisa koji je uključen u izdavački proces biće izuzet iz postupka recenzije i odlučivanja o prihvatanju ili neprihvatanju rukopisa, a nadgledanje postupka recenzije biće povereno drugom članu uredništva.

Upotreba velikih jezičkih modela i generativne veštačke inteligencije

Časopis „Procesna tehnika“ postupa u skladu sa sledećim preporukama:

Alati kao što je ChatGPT ne mogu biti navedeni kao autori rukopisa.

Autori moraju jasno da navedu upotrebu alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji za generisanje podataka ili koda, prikupljanje, čišćenje, analizu ili tumačenje podataka (navesti koji je alat korišćen i u koju svrhu), najbolje u odeljku o metodologiji ili zahvalnice. Fotografije, video-snimci ili ilustracije koje su u celini ili delimično nastale pomoću generativne veštačke inteligencije ne smatraju se prihvatljivim. Upotreba negenerativnih alata mašinskog učenja za obradu, kombinovanje ili poboljšanje postojećih slika ili grafikona mora biti navedena u legendama slika, kako bi se tokom recenzije omogućila analiza svakog pojedinačnog slučaja. Prikrivanje upotrebe alata veštačke inteligencije predstavlja neetičko ponašanje. Korišćenje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za lektorisanje ili proveru pravopisa nije potrebno prijavljivati.

Materijali kreirani uz pomoć alata na bazi veštačke inteligencije ne smeju se navoditi kao primarni izvori koji potkrepljuju iznesene tvrdnje.

Urednici i recenzenti moraju da garantuju poverljivost sadržaja rukopisa tokom uređivačkog procesa i postupka recenzije. Urednici ne smeju da dostavljaju informacije iz rukopisa ili recenzentskih izveštaja alatima zasnovanim na velikim jezičkim modelima ili generativnoj veštačkoj inteligenciji. Recenzentima nije dozvoljeno da koriste takve alate za izradu recenzija. Prikrivanje upotrebe alata na bazi veštačke inteligencije je neetično i narušava transparentnost uređivačkog rada i postupka recenzije. Tokom uređivačkog procesa i recenzentskog postupka rukopisi se moraju tretirati kao poverljivi. Korišćenjem alata veštačke inteligencije za obradu rukopisa princip poverljivosti bi bio narušen, došlo bi do otkrivanja poverljivih podataka i transparentnost uređivačkih procesa bi bila dovedena u pitanje.

Razrešavanje spornih situacija

Svaki pojedinac ili institucija mogu u bilo kom trenutku da uredniku i/ili redakciji prijave saznanja o kršenju etičkih standarda i drugim nepravilnostima i da o tome dostave neophodne informacije/dokaze.

Provera iznesenih navoda i dokaza

Glavni i odgovorni urednik će u dogovoru sa članovima Redakcije odlučiti o pokretanju postupka koji ima za cilj proveru iznesenih navoda i dokaza.
Tokom tog postupka svi izneseni dokazi smatraće se poverljivim materijalom i biće predočeni samo onim licima koja su direktno uključena u postupak.
Licima za koja se sumnja da su prekršila etičke standarde biće data mogućnost da odgovore na optužbe.
Ako se ustanovi da je zaista došlo do nepravilnosti, proceniće se da li ih treba okarakterisati ako manji prekršaj ili grubo kršenje etičkih standarda.

Manji prekršaj

Situacije okarakterisane kao manji prekršaj rešavaće se u direktnoj komunikaciji sa licima koja su prekršaj učinila, bez uključivanja trećih lica, na primer:

obaveštavanjem autora/recenzenata da je došlo do manjeg prekršaja koji je proistekao iz nerazumevanja ili pogrešne primene akademskih standarda;
pismo upozorenja autoru/recenzentu koji je učinio manji prekršaj.

Grubo kršenje etičkih standarda

Odluke u vezi sa grubim kršenjem etičkih standarda donosi glavni i odgovorni urednik u saradnji sa članovima Redakcije i, ako je to potrebno, malom grupom stručnjaka. Mere koje će preduzeti mogu biti sledeće (i mogu se primenjivati pojedinačno ili istovremeno):

objavljivanje saopštenja ili uvodnika u kom se opisuje slučaj kršenja etičkih standarda;
slanje službenog obaveštenja rukovodiocima ili poslodavcima autora/recenzenta;
opozivanje objavljenog rada u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavljenih radova;
autorima će biti zabranjeno da tokom određenog perioda šalju rukopise u časopis;
upoznavanje relevantnih stručnih organizacija ili nadležnih organa sa slučajem kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere.

Prilikom razrešavanja spornih situacija redakcija časopisa se rukovodi smernicama i preporukama međunarodne organizacije Committee on Publication Ethics – COPE.

Opozivanje već objavljenih radova

U slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili autora, povrede profesionalnih etičkih kodeksa, tj. u slučaju slanja istog rukopisa u više časopisa u isto vreme, lažne tvrdnje o autorstvu, plagijata, manipulacije podacima u cilju prevare, neprijavljivanja korišćenja alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji, nenamerne greške koju je autor prijavio (npr. greške nastale zbog pomešanih uzoraka ili korišćenja uređaja i opreme za koje je naknadno utvrđeno da su neispravni), objavljeni rad se mora opozvati. U nekim slučajevima, objavljeni rad se može opozvati i kako bi se ispravile naknadno uočene greške.

Prilikom opozivanja objavljenog rada navodi se razlog za opozivanje, kao i na čiji se zahtev rad opoziva. Standardi za razrešavanje situacija kada mora doći do opozivanja objavljenog rada definisani su od strane biblioteka i naučnih tela, a ista praksa je usvojena i od strane časopisa „Procesna tehnika“: u elektronskoj verziji izvornog članka (onog koji se opoziva) uspostavlja se veza (HTML link) sa obaveštenjem o opozivanju. Opozvani članak se čuva u izvornoj formi, ali sa vodenim žigom na PDF dokumentu, na svakoj stranici, koji ukazuje da je članak opozvan (RETRACTED).

Istraživački podaci, softverski kôd, eksperimentalni protokoli i preregistracija

Istraživački podaci

Časopis „Procesna tehnika“ podstiče autore da učine dostupnim istraživačke podatke koji potkrepljuju rezultate objavljene u rukopisu i/ili obogaćuju objavljeni rad, tako da podaci budu otvoreni u najvećoj mogućoj meri, odnosno da budu zatvoreni samo ako je to zaista neophodno. Časopis „Procesna tehnika“ prihvata prateće softverske aplikacije, slike visoke rezolucije, skupove podataka, zvučne ili video snimke, obimne priloge, tabele sa podacima i druge relevantne dodatke koje nije moguće uključiti u sam rad.

Poželjno je da autori deponuju relevantne istraživačke podatke u repozitorijum koji je u skladu sa principima FAIR, a to može biti institucionalni, tematski ili repozitorijum opšte namene (npr. Zenodo). Više informacija o pronalaženju adekvatnog repozitorijuma možete naći na adresi: https://repositoryfinder.datacite.org/ i https://www.re3data.org/. U repozitorijum treba deponovati i sve informacije koje bi bile neophodne za repliciranje, validaciju i/ili korišćenje rezultata, odnosno analizu podataka – informacije o softveru, instrumentima i drugim alatima koji se koriste za obradu rezultata. Ako je moguće, treba deponovati i same alate i instrumente. Svaka datoteka sa istraživačkim podacima može dobiti DOI identifikator, što omogućava da se podaci citiraju na isti način kao i naučne publikacije. Autori garantuju da su tokom prikupljanja, obrade i deljenja podataka poštovali propise o zaštiti podataka, etičke standarde, autorska prava trećih lica i druga relevantna prava.

Izuzeci: Javno objavljivanje podataka nije uvek izvodljivo. U sledećim slučajevima podaci koji potkrepljuju rezultate objavljene u radovima ne moraju biti javno dostupni: ako postoji obaveza zaštite rezultata i poverljivosti, bezbednosna ograničenja, obaveza zaštite ličnih podataka i druga legitimna ograničenja. Kada podatke neophodne za validaciju objavljenih zaključaka nije moguće objaviti u otvorenom pristupu, autori bi trebalo da obezbede pristup u meri koja omogućava validaciju zaključaka uz poštovanje legitimnih interesa ili ograničenja.

Softverski kôd

Autorima se preporučuje da softverski kôd koji su koristili u svom radu, a posebno kod koji su sami generisali, učine dostupnim. Ukoliko je korišćen komercijalni softver, treba navesti naziv i verziju. Ova informacija se može navesti u odeljku o metodologiji.

Kad god je to moguće, softverski kôd treba deponovati u javni repozitorijum koji dodeljuje trajne identifikatore i omogućava verzionisanje. Preporučuje se korišćenje licenci otvorenog koda. Deponovani kod treba da sadrži:

uputstva za instalaciju i upotrebu
podatke o operativnom sistemu
informacije o programskom jeziku i formatu podataka
druge potrebne elemente (verzije, biblioteke, module)
dokumentaciju, uključujući objašnjenja u vezi sa svrhom koda
stvarne podatke ili podatke za testiranje sa log datotekama ili sličnom dokumentacijom

Studije koje koriste prilagođeni kod ili matematičke algoritme koji su od suštinskog značaja za zaključke istraživanja moraju da sadrže Izjavu o dostupnosti softverskog koda (Code Availability Statement). Ova izjava treba da sadrži opis koda, detalje o pristupu, identifikator iz repozitorijuma i eventualna ograničenja u vezi sa pristupom. Izjava prestavlja zaseban odeljak u rukopisu i nalazi se iza Izjave o dostupnosti podataka.

Eksperimentalni protokoli

Autorima se preporučuje da protokole svojih istraživanja učine dostupnim radi lakše replikacije i daljih istraživanja posredstvom platforme za deljenje protokola ili u repozitorijuma. Ukoliko su protokoli dostupni u trenutku predaje rukopisa, u rukopisu treba navesti DOI i druge podatke o protokolu.

Preregistracija

Časopis „Procesna tehnika“ podržava preregistraciju studija (uključujući i klinička ispitivanja) i preregistraciju planova istraživanja u javnim repozitorijumima. Prilikom predaje rukopisa autori treba da navedu da li je neki deo njihove studije preregistrovan. Ukoliko jeste, u odeljku o metodologiji se mora navesti link ka preregistraciji, kao i datum preregistracije. U rukopisu treba navesti i eventualna odstupanja od preregistrovanog protokola i razloge za odstupanja.

Etička pitanja i bezbednost

Ako je pristup podacima ograničen iz etičkih razloga ili zato što podaci moraju biti zaštićeni, u rukopisu se mora navesti:

opis ograničenja koja se odnose na podatke;
stav etičkog odbora ili drugog nadležnog tela o objavljivanju podataka; i
na koji način čitaoci ili recenzenti mogu da zatraže pristup podacima i uslove pod kojima će pristup biti odobren.

Zaštita podataka

U cilju zaštite privatnosti ispitanika, istraživački podaci se ne smeju objavljivati ako iz skupa podataka nije moguće efikasno ukloniti informacije o ličnosti na osnovu kojih se mogu identifikovati konkretni pojedinci, osim ako pojedinci nisu dali izričitu pisanu saglasnost za javno objavljivanje podataka koji sadrže informacije o ličnosti.

Ako podaci ne mogu da budu javno dostupni, rukopis rada mora da sadrži:

obrazloženje zašto je neophodna zaštita podataka;
povezane podatke iz kojih je moguće ukloniti informacije o ličnosti;
stav etičkog odbora ili drugog nadležnog tela o objavljivanju podataka; i
na koji način čitaoci ili recenzenti mogu da zatraže pristup podacima i uslove pod kojima će pristup biti odobren.

Adrese na kojima se nalaze podaci treba navesti u Izjavi o dostupnosti podataka u okviru dostavljenog rukopisa. Ukoliko ona postoji, izjavu o dostupnosti podataka treba uključiti u rukopis ispred spiska referenci. U njoj se navode podaci o dostupnosti podataka, uključujući DOI oznaku podataka. Ako su je pritup podacima na bilo koji način ograničen, treba obrazložiti zašto je do toga došlo. Ako podaci nisu dostupni, u izjavi treba objasniti zašto nisu dostupni. Kada deponujete podatke koji su u vezi sa rukopisom poslatim za objavljivanje, u obzir treba uzeti sledeće:

Repozitorijum u koji se podaci deponuju mora biti odgovarajući u tematskom smislu i mora biti održiv.
Proverite da li repozitorijum u koji su podaci deponovani ima model održivosti.
Podaci se moraju deponovati pod slobodnom licencom koja dozvoljava neograničen pristup (npr. CC0, CC-BY). Restriktivnije licence treba koristiti samo ako postoji opravdan (npr. pravni) razlog.
Deponovani podaci moraju da sadrže i verziju koja je u otvorenom, nevlasničkom formatu.
Deponovani podaci moraju biti obeleženi tako da na takav način da ih treća strana može shvatiti (npr. razumna zaglavlja kolona, opisi u tekstualnoj datoteci readme).
Istraživanja koja uključuju ljudske subjekte, istraživanja na humanom materijalu, i podatke o ljudskim subjektima moraju se obavljati u skladu sa Helsinškom deklaracijom. U određenim slučajevima studije moraju imati odobrenje odgovarajućeg Etičkog komiteta. Identitet subjekta istraživanja treba da bude anonimizovan kad god je to moguće. Za istraživanje koje uključuje ljudske subjekte, neophodan je informisani pristanak učesnika (ili njihovih zakonskih staratelja) za učešće u istraživanju.

Otvoreni pristup

Časopis „Procesna tehnika“ je časopis u dijamantskom otvorenom pristupu. Kompletan sadržaj časopisa je besplatno dostupan. Korisnici mogu da čitaju, preuzimaju, kopiraju, distribuiraju, štampaju, pretražuju kompletan tekst članaka i uspostavljaju HTML veze ka njima bez obaveze da za to traže saglasnost autora ili izdavača.

Postupak predavanja rukopisa, recenzija i objavljivanje radova su besplatni.

Samoarhiviranje

Časopis „Procesna tehnika“ omogućava autorima da nerecenziranu verziju rukopisa, recenziran rukopis prihvaćen za objavljivanje i objavljenu verziju deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum, kao i repozitorijum opšte namene, objave na ličnim stranicama autora (uključujući i profile na društvenim mrežama za naučnike, kao što su ResearchGate, Academia.edu itd.) i/ili na veb-sajtu institucije u kojoj su zaposleni pre ili tokom postupka slanja rukopisa u časopisu, bilo kada nakon prihvatanja za objavljivanje i nakon objavljivanja u časopisu.

Pri tome se moraju navesti osnovni bibliografski podaci o članku objavljenom u časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, paginacija), a mora se navesti i identifikator digitalnog objekta – DOI objavljenog članka u formi HTML linka, kao i licenca.

Autorska prava

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da rukopis objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medjima. Članak će se distribuirati u skladu sa licencom Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).

Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.

Metapodaci

Metapodaci su javno dostupni svima i mogu se besplatno koristiti u skladu sa licencom

Odricanje od odgovornosti

Stavovi izneseni u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznesene u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.

Model politike je razvio EIFL inspirisan sledećim dokumentima:

Principles of transparency and best practice in scholarly publishing. Directory of Open Access Journals. https://doaj.org/apply/transparency/ (accessed 2023-01-06).
‘Guidance’. COPE: Committee on Publication Ethics. (accessed 2025-02-09). https://publicationethics.org/guidance. (accessed 2025-02-09).
Policies. Open Research Europe. https://open-research-europe.ec.europa.eu/about/policies (accessed 2025-01-08).
Journal Policies. Glossa: a journal of general linguistics. https://www.glossa-journal.org/site/journal-policies/ (accessed 2025-01-06).
‘ASSAf and SciELO Guidelines for the Use of Artificial Intelligence (AI) Tools and Resources in Research Communication’. 2024. Science and Innovation, Republic of South Africa; ASSAf; SciELO. https://www.assaf.org.za/wp-content/uploads/2024/09/Final-ASSAf-and-SciELO-Guidelines-for-the-Use-of-Artificial-Intelligence-AI-Tools-and-Resources-in-Research-Communication_17-Sept-2024-.pdf. (accessed 2025-02-07)
‘Recommendations on the Use of AI in Scholarly Communication’. 2024. EASE. 25 September 2024. https://ease.org.uk/2024/09/recommendations-on-the-use-of-ai-in-scholarly-communication/. (accessed 2025-02-07)

Redakcija časopisa „Procesna tehnika“ zahvaljuje koleginicama i kolegama iz EIFL na pomoći pri izradi ove Izdavačke politike.

O časopisu