Stabilizacija matrice letećeg pepela primenom kalcijum-oksida, hidroksida i karbonata

Apstrakt

Sagorevanjem uglja u termoelektranama nastaju velike količine letećeg pepela koji u svom sastavu sadrži teške metale i metaloide čije izluživanje može naruštiti stanje životne sredine u velikoj meri.

Cilj ovog rada jeste optimizacija procesa stabilizacije matrice letećeg pepela upotrebom oksida, hidroksida i karbonata kalcijuma, kao i ispitivanje stepena desorpcije (izluživanje) elemenata u desorpcionim rastvorima. Stabilizacijom letećeg pepela omogućila bi se njegova dalja upotrebe u građevinskoj industriji ili u svrhu adsorbenta.

Kako bi se dobili optimalni uslovi korišćeno je nekoliko različitih stabilizatora (CaO, Ca(OH)₂ i CaCO₃) u različitim koncentracijama (5% i 7%). Variraran je i sastav desorpcionog rastvora (dejonizovana voda i 4% i 8% sirćetna kiselina) kao i odnos letećeg pepela i desoprcionog rastvora (1:10 i 1:30). Koncentracija jona teških metala i metaloida (V, Cr, Mn, Co, Ni, Cu, Zn, As, Cd, Pb) određivana je metodom masene spektrometrije sa indukovano spregnutom plazmom (ICP-MS).

Za obradu podataka rađena je multivarijaciona statistička analiza (korelaciona analiza, analiza glavnih elemenata i klasterska analiza). Korišćen je statistički softver MINITAB.

Najbolja stabilizacija matrice letećeg pepela postiže se za sledeće uslove: kao stabilizator najbolje se pokazao 7% rastvor CaCO₃, kao desorpcioni rastvor najbolje se pokazala 8% CH₃COOH, a manji stepen izluživanja primećen je za odnos uzorak:desorpcioni rastvor od 1:30.