Могућност моделoвања PBX експлозива у термохемијском коду EXPLO5

##plugins.themes.bootstrap3.article.main##

Mladen Timotijević Danica Bajić Mirjana Krstović Slavica Terzić

Apstrakt

Истраживање и развој нових експлозива је изазован задатак, који поред ризика у раду, често укључује обиман лабораторијски рад, теренска испитивања, захтева скупе сировине и методе испитивања. За предвиђање перформанси експлозивних материјала развијени су различити софтвери и компјутерски кодови. У овом истраживању примењен је термохемијски компјутерски код EXPLO5 за предвиђање детонационих својстава пресованих PBX експлозива на бази RDX и HMX са различитим полимерним флегматизаторима. Као флегматизатори одабрани су следећи полимери: поликарбонат, полистирен и Bитон А, традиционално коришћени због својих термомеханичких својстава и могућности обраде пресовањем за експлозивна пуњења и детонаторе високих перформанси. Садржај експлозивне компоненте био је 91-98 мас. % и 2-9 мас. % флегматизатора. Експлозивни састави су припремљени техником микрокапсулације, из органске фазе: експлозивни кристали су дисперговани у води у загрејаном реактору са омотачем; полимерни флегматизатор је растворен у одговарајућем органском растварачу и додат уз мешање у дисперзију експлозив/вода. Загревање је настављено до потпуног испаравања растварача и формиране су грануле експлозива са слојем флегматизатора. За одабране експлозивне формулације у овом термохемијском коду су израчунатe брзинe детонације користећи различите сетове константи BKW једначине и ЕХР-6 једначине. Добијени резултати су упоређени са експериментално одређеним вредностима за изабране саставе. Добијени резултати подстичу даљу употребу EXPLO5 у нумеричком моделовању, формулацији састава и изради овог типа експлозива, што ће овај процес учинити исплативијим, бржим, а најважније, смањити опасности и ризике.

##plugins.themes.bootstrap3.article.details##

Kako citirati
TIMOTIJEVIĆ, Mladen et al. Могућност моделoвања PBX експлозива у термохемијском коду EXPLO5. Zbornik Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji – Procesing, [S.l.], v. 36, n. 1, p. 253-261, aug. 2023. Dostupno na: <https://izdanja.smeits.rs/index.php/ptk/article/view/6919>. Datum pristupa: 26 feb. 2024
Sekcija
Procesne tehnologije

Reference

[1] Klapötke T.M, Chemistry of High-Energy Materials, DE GRUYTER, Germany, 2001.
[2] Бајић, З. Иницијални и бризантни експлозиви, АГМ књига, Београд, 2015.
[3] Othmer, K. Encyclopedia of Chemical Technology, Vol. 9, Interscience New York, 1980.
[4] Terzić, S. Pregled istraživanja i razvoja granulisanih eksplozivnih smeša u VTI, Tehnički izveštaj, VTI, Beograd, 2007.
[5] Corleone, J. Tactical Missile Warheads, Aeroyet General Corporatione, pp. 81–156 (Chapter 2 – Explosives), California, 1993.
[6] Cumming, A.S. Collaboration on Pressable Explosives for Shaped Charges – A European Succes Story, Propellants, Explosives, Pyrotechnics, 24, pp. 46-49, 1999.
[7] Anđelković-Lukić, M., Granulisani brizantni eksplozivi, Kumulativna naučno-tehnička infor-macija, Vojnotehnički institut Beograd, 2000.
[8] Anđelković-Lukić, M., Flegmatiyacija heksogena i oktogena polistirenom i polikarbonatom, magistarski rad, Tehniloško-metalurški fakultet, Beograd, 1983.
[9] Lukić, M. Flegmatizacija heksogena sa polistirenom, TI-371, VTI, 1976.
[10] Anđelković-Lukić, M. Flegmatizacija heksogena sa polikarbonatom, TI-403, VTI, 1977.
[11] Terzić, S. Tehnološki postupci dobijanja granulisanih PBX na bazi oktogena i Vitona A, Tehnički izveštaj, VTI-04-01-0394, 2004.
[12] Anđelković-Lukić, M., Popović, T., Borković, Z. Oktogen flegmatizovan polikarbonatom, Zbornik XV Simpozijuma o eksplozivnim materijama, 21-23.05.1984. Užice.
[13] EXPLO5 product datasheet, https://mueller-instruments.de/fileadmin/Downloads/instruments-medien/Analysensoftware_-_Explo-5.pdf
[14] Terzić, S. Opšti tehnološki postupak proizvodnje granulisanih (flegmatizovanih) eksplo-zivnih sastava, VTI-04-01-0418, 2006.
[15] Terzić, S. Opšti tehnološki postupak izrade granulisanih eksplozivnih sastava na bazi okto-gena i Vitona A, VTI-04-01-0481, 2007.
[16] Terzić, S. Opšti tehnološki postupak proizvodnje presovanih eksploziva, VTI-04-01-0420, 2005.
[17] Uroš Anđelić, Danica Simić, Slavica Terzić, Ivan Dimitrijević, Zoran Borković, Improvement of experimental method for detonation velocity determination, 8th International Scientific Conference on Defensive Technologies OTEH 2018, Belgrade, 11-12 October 2018. Proceedings, ISBN 978-8681123-88-1, pp. 189-193.
[18] Станюковича К.П. ''Физика взрыва'', Москва, 1975.
[19] C. L. Mader, Numerical modeling of explosives and propellants, CRC Press, Boca Raton, 2008