Upotreba azota za prečišćavanje otpadnih gasova i regeneraciju rastvarača

Apstrakt

Proizvodnja osnovnog hemijskog materijala ili reciklaža industrijskih proizvoda, za posledicu imaju emisiju gasova i para. Prečišćavanje ovakvih otpadnih gasova pomoću postupka apsorpcije, dovodi do taloženja štetnih materija od gasne struje do tečnosti za ispiranje ili absorbenata. Često je problematično i sagorevanje otpadnih gasova, posebno u prisustvu halogenizovanih supstanci. Redukcija emisija, do vrednosti zahtevanih po TA-Luft standardu (prim. prev. "Pravilnik o čistom vazduhu") i našim Pravilnikom o graničnim vrednostima emisija «Sl. glasnik RS» br. 54/92, dopuna iz 1999. godine, samo je onda moguća, ukoliko se za hlađenje kondenzatora koristi tečni azot. Praktično samo tada se iz otpadnih gasova u potpunosti mogu kondenzovati, a samim tim i regenerisati, rastvarači, benzinska isparenja ili hlorofluorougljenici (CFC). kriokondenzatori, u kojima se procesni gas hladi tečnim azotom na temperaturama od  – 100ºC do – 160ºC. U mnogim slučajevima kondenzovane materije mogu biti vraćene direktno u proizvodnju. Često se, za hlađenje upotrebljen tečni azot, može kao gas ubrizgati u cevnu mrežu za inertizaciju, te tako može biti dvostruko iskorišćen. Kriogena kondenzacija je ekološko rešenje za zagađenost vazduha.